Баук гојазности кружи светом и та хронична болест биће на дневном реду и редовног јесењег заседања Генералне скупштине Уједињених нација. Она узима маха и у Србији, где је према последњим истраживањима здравља нације више од петине људи гојазно. А наука каже да је гојазност опаснија по здравље становника једне државе, али и по њене финансије, од последица глобалног загађења
Ако човечанство настави да упражњава данас масовно прихваћени животни стил – спавам, седим, буљим у екран, једем шта ми дође под руку, док буљим у екран, па опет спавам… – онда је на добром путу да за пола века врати људско тело у стање какво је било док мајмун није стао на две ноге. А да мајмун почне да хода и трчи на две ноге, односно почне да добија изглед човека, било је потребно „само“ два и по милиона година. Савременом човеку биће потребно само педесет година да своје тело доведе у ситуацију да ноге не могу да га носе. Сва друштва ће капитулирати пред, како то данас Светска здравствена организација (СЗО) назива, највећим непрепознатим јавно – здравственим проблемом, а сви ћемо у здравственом картону, уз много других шифара које означавају најсмртоносније болести данашњице, имати једну која је свим другим знатно допринела – Е 66. Прецизније, сви ћемо боловати од – гојазности
Мобилизација целог друштва
Ако се не предузму одлучне мере у превенцији и лечењу гојазности, упозорава СЗО, до 2025. године половина свих становника планете Земље биће гојазни, значи више од четири милијарде људи. А гојазност значајно повећава ризик за настанак хроничних незаразних болести, као што су болести коштано – зглобног система, стерилитета, депресије, дијабетеса типа два, али и животно угрожавајућих обољења – од инфаркта срца и можданог удара, па до рака органа за варење, дојки и материце. Према подацима СЗО из 2014. од споменутих болести којима је гојазност кумовала умрло је 430 милиона људи, док је свет за лечење дебељуца већ трошио, у просеку, два одсто укупне зараде.
Од 1980. до 2014. године број гојазних у свету је удвостручен, док се у Европи број оних који су нагомилали килограме преко сваке мере у истом периоду са десет одсто попео на тридесет одсто, а трошкови њиховог одржавања и лечења износили су седам одсто свих трошкова које је „Стара дама“ у једној години имала. Алармантно је и то што број гојазне деце млађе од пет година, као и број гојазних адолесцената расте у целом свету, па и у Србији. Према Истраживању здравља становништва Републике Србије у 2013. години прекомерно ухрањених адолесцената било је 20,2 одсто, а гојазних 8,9 одсто, што је за 5,9 односно 4,5 одсто више него 2000. године.
Наставак прочитајте у броју 3112.