Bauk gojaznosti kruži svetom: Strah od šifre E66

Bauk gojaznosti kruži svetom i ta hronična bolest biće na dnevnom redu i redovnog jesenjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ona uzima maha i u Srbiji, gde je prema poslednjim istraživanjima zdravlja nacije više od petine ljudi gojazno. A nauka kaže da je gojaznost opasnija po zdravlje stanovnika jedne države, ali i po njene finansije, od posledica globalnog zagađenja

Ako čovečanstvo nastavi da upražnjava danas masovno prihvaćeni životni stil – spavam, sedim, buljim u ekran, jedem šta mi dođe pod ruku, dok buljim u ekran, pa opet spavam… – onda je na dobrom putu da za pola veka vrati ljudsko telo u stanje kakvo je bilo dok majmun nije stao na dve noge. A da majmun počne da hoda i trči na dve noge, odnosno počne da dobija izgled čoveka, bilo je potrebno „samo“ dva i po miliona godina. Savremenom čoveku biće potrebno samo pedeset godina da svoje telo dovede u situaciju da noge ne mogu da ga nose. Sva društva će kapitulirati pred, kako to danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naziva, najvećim neprepoznatim javno – zdravstvenim problemom, a svi ćemo u zdravstvenom kartonu, uz mnogo drugih šifara koje označavaju najsmrtonosnije bolesti današnjice, imati jednu koja je svim drugim znatno doprinela – E 66. Preciznije, svi ćemo bolovati od – gojaznosti

Mobilizacija celog društva

Ako se ne preduzmu odlučne mere u prevenciji i lečenju gojaznosti, upozorava SZO, do 2025. godine polovina svih stanovnika planete Zemlje biće gojazni, znači više od četiri milijarde ljudi. A gojaznost značajno povećava rizik za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su bolesti koštano – zglobnog sistema, steriliteta, depresije, dijabetesa tipa dva, ali i životno ugrožavajućih oboljenja – od infarkta srca i moždanog udara, pa do raka organa za varenje, dojki i materice. Prema podacima SZO iz 2014. od spomenutih bolesti kojima je gojaznost kumovala umrlo je 430 miliona ljudi, dok je svet za lečenje debeljuca već trošio, u proseku, dva odsto ukupne zarade.

Od 1980. do 2014. godine broj gojaznih u svetu je udvostručen, dok se u Evropi broj onih koji su nagomilali kilograme preko svake mere u istom periodu sa deset odsto popeo na trideset odsto, a troškovi njihovog održavanja i lečenja iznosili su sedam odsto svih troškova koje je „Stara dama“ u jednoj godini imala. Alarmantno je i to što broj gojazne dece mlađe od pet godina, kao i broj gojaznih adolescenata raste u celom svetu, pa i u Srbiji. Prema Istraživanju zdravlja stanovništva Republike Srbije u 2013. godini prekomerno uhranjenih adolescenata bilo je 20,2 odsto, a gojaznih 8,9 odsto, što je za 5,9 odnosno 4,5 odsto više nego 2000. godine.

Nastavak pročitajte u broju 3112.