Како кажу, све је почело пре 11 година, у Београду, од идеје неколико ентузијаста, заљубљеника у историју и у витештво, а данас окупљају више од 400 чланова, чија је жеља да оживе дух и традицију Средњег века на овим просторима. „Бели орлови“ учествују и суорганизатори су више фестивала на којима се оживљава култура нашег народа од 11. до 15. века. Не заборављају речи Стефана Немање које је упутио свом сину Растку, Светом Сави, као завештање на самртничкој постељи: „Чувајте језик као земљу, реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу и душу? Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи покрао а својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.“
О свему овоме разговарамо са Бојаном Тасићем председником Удружења и питамо га најпре одакле толика љубав за средњовековни живот и витештво?
. – Витештво је скуп моралних вредности којима људи теже, попут чојства и јунаштва, части, поштења и пожртвованости, које се огледају у њиховој борби, са противником, или са самим собом. У овим крајевима многи људи одрастају на старим народним песмама и причама где се ова борба стално помиње. Временом заљубљеници у историју желе да оду корак даље и оживе неки период своје историје. Тако смо и ми одабрали величанствени период српске средњовековне државе. Свако изабере један сегмент из живота који му је занимљив. Неки су борци – витезови, неки израђују опрему, даме и девојке практикују женске послове и вештине. А неке учествују и у борбама.Какви су били почеци? – Од самог почетка рада Удружења гаје се традиције стреличарства, мачевања, оклопне приказне борбе, плес, певање. Од заборава смо спасли многе старе занате а од својих чланова жељних знања створили врсне мајсторе у оклопарству, мачарству, лукарству, шивењу, обућарству, калиграфији, иконописању, затим у ковачком, ножарском, кожарском и дрводељачком занату. Жене су се у Средњем веку бавиле ткањем, везом, шивењем, израдом костима, израдом сијековних сапуна, украсних предмета и накита, па то и наше чланице уче. Имамо и стреличарску радионицу где људи могу да уче гађање из лука и стреле. Суорганизатори сте једне од највећих средњовековних манифестација у овом делу Европе а то је „Јust Оuт„ Фестивал витештва у Манасији. Шта то значи за „Беле орлове“? – Поносни смо на то. Фестивал је посвећен деспоту Стефану Лазаревићу и изградњи једне од најлепших творевина српске културе – манастиру Манасија, код Деспотовца. Долазе нам учесници из више од 25 држава широм света у овај наш прелепи манастир. Кроз различите радионице, поставке, наступе, такмичења, „Јusт Оuт“ је годинама привлачио све већу пажњу јавности, тако да смо до 2019. имали и преко 100.000 посетилаца. Тада смо и добили две престижне награде које се додељују за овакав тип фестивала, Туристички цвет од ТОС-а и Најбоље из Србије од Министарства туризма. Организујете и друге манифестације и трибине у Србији? – Да. Све је почело као жеља за промовисањем средњовековне културе која је прерасла у сјајну сарадњу и пријатељство са удружењима из: Румуније, Бугарске, Хрватске, Мађарске, Данске, Русије, БиХ… Осим поменутог фестивала витештва у Манасији, организовали смо трибине, интерактивне радионице, фестивале, предавања и промоције. Сарађујемо са манастирима, музејима и тврђавама широм Србије, што је резултовало ангажовањем Удружења „Бели орлови“ на промоцији локалитета са средњовековним културним наслеђем, као што су: Голубац, Рам, Купиник, Смедеревска тврђава, манастири Манасија и Студеница. Били сте и суорганизатор светског првенства под називом Битка нација… – Наше удружење је члан међународне асоцијације Историјске средњовековне битке (HMB- Historical Medieval Batf ), са седиштем у Лихенштајну, која окупља преко 50 земаља из целог света у циљу унификације правила борби и стандардизације квалитета и историјске прецизности опреме свих бораца. Ова асоцијација организује интернационална клупска такмичења у овом све више растућем спорту, а једном у две године и Битку нација где су „Бели орлови“ имали ту част да буду суорганизатори и домаћини, заједно са градом Смедеревом 2019. године, за јубиларно, десето по реду, Светско првенство у средњовековним борбама. Тада је учествовало више од две и по хиљаде људи из целог света, из 42. земље. А све земље су покривале ТВ преносима борбе и догађаје у Смедеревској тврђави. Иначе, на челу глобалног ХМБ Комитета за аутентичност, који се бави питањима правила и регулација историјске веродостојности опреме, је наша чланица Милица Ковачевић, археолог. Каква сте искуства стекли у Смедереву, 2019. године? – Након невероватне атмосфере родила се жеља и план да овај град буде уцртан на мапи великих средњовековних фестивала света. Капитени свих тимова земаља учесница одушевљени су локацијом и свиме што она пружа, и дали су подршку великом глобалном пројекту какав треба да буде „Витезови и Легенде“. Пространство зелене површине између зидина и прелепи двор Ђурађа Бранковића, и све то у самом центру града који је показао своје гостопримство, јесте нешто чему ретко која локација може парирати. У плану су били и тренинзи и семинари, као и обиласци тврђавa и манастирa широм Србије, али претходна година је била тешка за све и догађаји попут овог су морали бити померени. Чим се створе услови, витезови ће се вратити у великом броју. Морам рећи и да је неколицина страних витезова и принцеза изабрала Србију као нову животну дестинацију. Наше Удружење је сада богатије сталним члановима из Данске, Румуније, Бугарске и Русије.Када гостујете на међународним фестивалима, како странци гледају на нашу средњовековну културу и историју? – Били смо у: Прагу, Трогиру, Риму, Барселони, Русији, Румунији, БиХ, Бугарској, Словенији, Хрватској, Мађарској, Француској… Странци су често изненађени и врло мало упознати са средњовековном Србијом. Не очекују тај ниво богатства културе који је Србија имала у том периоду, као земља која је комбиновала најбоље од Истока и Запада. Ми им представљамо занатске радионице, костиме ниже и више класе, кулинарство, калиграфију, хералдику, уметност, музику, лов, друштвени живот оног доба.Корона вас је, као и све, омела прошле године. Какве активности планирате за ову сезону? – Пронашли смо начине да останемо верни нашем циљу: промоцији средњовековне културе кроз прилагођавање формата рестриктивним и превентивним мерама. „Јusт Оuт“ Манасија је одржана онлајн, без посетилаца. Мање промоције, попут интерактивних радионица и предавања, било је лакше контролисати, па смо их организовали у сарадњи са тврђавама Голубац и Смедерево, прошле године, у периодима када су епидемиолошки услови то дозвољавали. Ове године ћемо, у складу са глобалном ситуацијом, наставити где смо стали са пројектом „Витезови и Легенде“ у Смедереву. Искористићемо период који је пред нама да произведемо и комплетирамо опрему из доба Рима, па сходно томе скренемо пажњу на невероватно наслеђе те империје у Браничевској области, на локације као што су: Краку Лу Јордан, трезор и римска ковница новца у Кучеву, као и на Јупитеров храм и насеље Ледерата у Раму.
Текст Срећко Стојковић
Фото Саша Илић и архива Удружења „Бели орлови“
www.serbiaworld.info