Мала група љубитеља природе кренула је на једнодневни излет у Банат. На 95. километру источно од Београда, испод брда Калварије, једног од последњих огранака Карпата угнездила се „Војвођанска Венеција“ или град језера, Бела Црква. Те давне 1904. године као последица ископавања и експлоатације шљунка на овом подручју настало је седам вештачких језера уливањем Дунавске воде у коповима. Са стабилним обалским линијама и малим варијацијама нивоа воде погодна су за рекреацију, излете, спортски туризам и риболов.
Викендом је већа гужва и све плаже су добро попуњене као и локали смештени на језеру и обали. Освежење у чистој и топлој води, може се комбиновати шетњом или вежбањем на справама којих има у околини. Најмлађи такође имају довољно садржаја за свој немирни дух.
На паркингу око Градског језера наилазимо на аутомобилске таблице из целе Србије а има гостију и из оближње Румуније, што показује да постоји велико интересовање за овај вид уживања. Врло лепе типски изграђене виле намењене су посетиоцима који желе да побегну у природу. Избетонирана стаза иде скроз око ове оазе. Најпопуларнија језера су већ поменуто Градско, Врачевгајско, Шаранско и Шљункара, док остала нису урабнизована и у њима уживају рониоци и пасионирани риболовци.
Овај природни ресурс је право богатство које се јако мудро користи што свакако треба похвалити. После испуњеног дана хитамо назад у врелину бетона. Неки већ размишљају да се врате али на мало дужи период и искористе благодети овог дела Србије.
Текст и фотографије Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању