Снажним порукама прича даје истовремено одговоре на неке уврежене предрасуде у друштву бавећи се и људским страховима на један крајње реалистичан и огољен начин. У обе књиге – Београд новог доба 1 и 2 – причама-инсталацијама, интерактивно укључује читаоце у теме, наводећи их на индивидуално виђење тих тема кроз лични печат и дубљу анализу. Кроз обе књиге приметна је његова борба против сиромаштва, за равноправност, хуманизам, за јачање духовних вредности, религије и вере са освртом на дубинску потрагу читаоца за својим личним духовним идентитетом.
Као пасионирани путник, обишао је велики број земаља Западне и Источне Европе, Медитерана, Балкана и Блиског истока бавећи се изучавањем различитих култура и религија, тражећи одговоре на бројна питања људске егзистенције. Путовања су му помогла да постави јасне циљеве и правац у свом стваралаштву кроз обраде различитих вредности других култура.
Збирком прича Београд новог доба (први и други део) хтели сте да скренете пажњу на обичне људе. Какви су они, какви су њихови животи, какве бриге брину?
Правећи паралелу са неким последњим декадама прошлог века и временом у ком сам одрастао, рекао бих да су животи обичних људи данас доста сложенији и комплекснији у односу чак и на прву декаду овог века. Нове технологије и нови начини и канали комуникације, обичног човека су довели у неке паралалне универзуме, са једне стране повезали су га са различитим људима широм света, али су га некако и удаљили од блиских особа из окружења.
Као последица свега тога, појавило се отуђење, бриге, понегде и апатија, можда чак и дезоријентисаност.
Рекао бих да је у последњој декади овог века, рацио преузео примат, док су емоције у неком другом плану, па се ту јавља додатни проблем, унутрашње неусклађености и дисхармоније. Ту онда можемо да видимо велику безосећајност у друштву, одсуство емпатије и много теже ствари са којима се сусрећемо у новије време. Хаос и бука на глобалном нивоу, обичном човеку ствара осећај страха у било ком облику. Различите поруке којима је свакодневно бомбардован са различитих страна, стварају му осећај немира и анксиозност па затим и безнађе у дубини душе. То безнађе видим код људи средње генерације, па чак и код млађих, док код најстаријих суграђана, парадоксално, видим осмех. Какве бриге обични људи брину? Комплексно питање. Одавно живимо у материјалном свету различитих брендова, у једном шљаштећем свету који обичног човека, понекад, на неки начин доводи и на маргину дешавања, испитујући га да ли му је дорастао, да ли може да се ухвати у коштац са новим временом, новим световима. Сведоци смо велике промене и појаве аватара, Чет ГПТ и осталих нових универзума који ће човечанству донети трајне промене и, рекао бих, доста олакшанију будућност, на неки начин. Нова реалност која се помаља, заједно са борбом за материјалну егзистенцију, ствара додатни притисак и тензију при чему обичан човек не види баш најбоље где је излаз из хаоса који је око њега. Због тога сам највише и написао ове књиге о Београду, да читаоцима дам светло у полутмини која нас окружује и неку врсту нових врата ка хуманијем свету и светлијој реалности на којој би сви требало да радимо да би заживела у пуном замаху.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању