Београдска мумија коначно изложена у народном музеју

Његово име је Несмин, био је свештеник у староегипатском храму бога Мина, а у Србију га је 1888. године донео Павле Риђички и поклонио Народном музеју. Дрвени ковчег у којем се налази мумија антропоидног је облика. Поклопац и дно ковчега обликовани су од по једног великог комада тамариксовог дрвета. На средини доњег дела поклопца, вертикално тече двостубачни хијероглифски натпис, познат као 191. поглавље египатске „Књиге мртвих“. Овај натпис је веома редак и познато је тек двадесетак примера у свету. Народни музеј у Београду уврстио је „Београдску мумију“ у своју сталну поставку у оквиру староегипатске збирке. Поред „Београдске мумије“ у сталној поставци се могу видети старегипатски ковчег Нефер ренепет, ушабти фигуре, скарабеји, привесци божанстава, огрлица од фајанса и џед стубови. И добро је што је данас Несмин на месту на којем је требало одавно да буде. Али, како је и где проводио деценије, срећа је да га имамо. С јесени 1992. године из београдског Народног музеја изашла је и у чаршију стигла за многе шокантна вест да у депоу ове установе културе постоје три мумије. Толико их је неко избројао. Како од надлежних из Музеја није могла да се добије никаква ваљана информација, кренуле су приче. Аутор овог текста био је тада и први аутор текста у једним дневним новинама после којег је мистерија престала то да буде. Уследили су покушаји да се утврди колико заиста мумија има, ко их је поклонио Музеју и одакле.

Наставак прочитајте у броју 3147.