Beogradska mumija konačno izložena u narodnom muzeju

Njegovo ime je Nesmin, bio je sveštenik u staroegipatskom hramu boga Mina, a u Srbiju ga je 1888. godine doneo Pavle Riđički i poklonio Narodnom muzeju. Drveni kovčeg u kojem se nalazi mumija antropoidnog je oblika. Poklopac i dno kovčega oblikovani su od po jednog velikog komada tamariksovog drveta. Na sredini donjeg dela poklopca, vertikalno teče dvostubačni hijeroglifski natpis, poznat kao 191. poglavlje egipatske „Knjige mrtvih“. Ovaj natpis je veoma redak i poznato je tek dvadesetak primera u svetu. Narodni muzej u Beogradu uvrstio je „Beogradsku mumiju“ u svoju stalnu postavku u okviru staroegipatske zbirke. Pored „Beogradske mumije“ u stalnoj postavci se mogu videti staregipatski kovčeg Nefer renepet, ušabti figure, skarabeji, privesci božanstava, ogrlica od fajansa i džed stubovi. I dobro je što je danas Nesmin na mestu na kojem je trebalo odavno da bude. Ali, kako je i gde provodio decenije, sreća je da ga imamo. S jeseni 1992. godine iz beogradskog Narodnog muzeja izašla je i u čaršiju stigla za mnoge šokantna vest da u depou ove ustanove kulture postoje tri mumije. Toliko ih je neko izbrojao. Kako od nadležnih iz Muzeja nije mogla da se dobije nikakva valjana informacija, krenule su priče. Autor ovog teksta bio je tada i prvi autor teksta u jednim dnevnim novinama posle kojeg je misterija prestala to da bude. Usledili su pokušaji da se utvrdi koliko zaista mumija ima, ko ih je poklonio Muzeju i odakle.

Nastavak pročitajte u broju 3147.