РЕДИТЕЉ ИВАН АЛАЧ ДЕБИТУЈЕ
„Београдска трилогија“ у ЈДП-у

Пре четврт века је Биљана Србљановић дипломирала драматургију са својим текстом „Београдска трилогија“ која је у кратком року добила награду „Слободан Селенић“ и била премијерно изведена у Југословенском драмском позоришту (ЈДП). Представу је режирао Горан Марковић. Тада је југословенска позоришна сцена добла ауторку која ће у потоњим годинама постати важно име европске културе.

„Београдска трилогија“ је на емотиван и паметан начин говорила о принудној емиграцији младих из ратом и неморалом уништене земље.  Није била само добра представа, већ и друштвено ангажована, најактуелнија у том времену. Међутим, и када су се променили режим и догађаји који су терали људе из своје домовине, комад је наставио да живи још неку годину.

Сада је уметнички директор Југословенског драмског позоришта Горчин Стојановић пожелео поново да ту представу стави на репертоар:

– Имам и осећање једног оца да је ову представу и даље неопходно играти у нашој земљи – каже Стојановић.

Стицајем околности, и млади редитељ Иван Алач, син наших познатих глумаца Весне Чипчић и Александра Алача, размишљао је на сличан начин. На новосадској Академији дипломирао је са првим чином „Tрилогије“ и пожелео је да то исто понови у овом театру где су млади и талентовани увек дочекивани рашираних руку. Једино што су домаћини предложили младом Алачу да постави целу драму, а не само један део.

– Комад сам први пут прочитао пре три године када су студенти глуме са моје Aкадемије, Огњен Радуловић и Дарко Радојевић, дошли код мене са жељом да дипломирају са том драмом, а да је ја режирам – каже нам Иван, пун енергије након што је два пута прележао инфекцију корона вирусом. – Антитела имам колико хоћете.

Ивана је погодио текст који је имао пред собом, посебно зато што има много пријатеља који су отишли из Србије заувек.

– Расплакао сам се читајући „Београдску трилогију“ и заиста је жалосно што је тај текст опет оволико актуелан – додаје Иван у чијој верзији игра петоро глумаца који су похађали исту академију као и редитељ, класу Никите Миливојевића. То су Николина Вујевић, Ђорђе Митровић, Дарко Радојевић, Огњен Радуловић и Милош Мацура. Њима се накнодно придружила Ленка Петровић са београдског Факултета драмских уметности.

Ни глумац Огњен Радуловић у улози Киће не крије да је плакао читајући комад Биљане Србљановић:

– Убацили смо и нека лична искуства сваког од нас, мојих другова који су већ отишли, или сестре која се спрема на пут. Свет је постао Србија, јер сваки пут када изговорим име неког града у свету, за мене је он синоним за неку особу коју знам.

 

Пише Срђан Јокановић

Фотографије: Небојша Бабић (ЈДП)

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању