Београдски рени бунари

Многи Београђани нису ни свесни колику привилегију имају што живе у метрополи у којој им је пијаћа вода доступна у сваком тренутку и на сваком месту, по врло ниској цени. Ипак, с времена на време многи се упитају, кад одврну славину и наточе чашу – каква је вода коју пијемо свакодневно, којом перемо воће и поврће, у којој кувамо ручак?

Одговор на ово питање потражили смо од најкомпетентнијих, стручњака из Београдског водовода, са којима смо разговор водили, а где би другде, на бунару Рени 1 на Старом сајмишту, првом рени бунару који је Београд добио још далеке 1953. године, а који је претпрошле године саниран, и споља и изнутра, односно, да будемо прецизнији, и испод и изнад земље. Замењени су дренови на дну бунара 6 хоризонталних радијално распоређених перфорираних цеви преко којих се црпи вода али је и кружни објекат бунара реновиран и окречен. Са нама су Мирослав Савић, руководилац производног погона „Бежанија“, Ненад Комљеновић, самостални ин- жењер за процес регенерације, Урош Урошевић, главни инжењер у служби развоја, Ненад Врвић, шеф одељења развоја изворишта, Дејан Шарчевић, пословођа одељења регенерације, Бранко Миливојевић, шеф радионице регенерације дренова. Од њих сазнајемо, најпре, да се Бе- оград снабдева водом добијеном из реке Саве и из подземних вода, са леве и десне обале Саве. Савска вода се прерађује у постројењима Макиш 1 и 2 и у делу постројења Беле воде, док се подземна вода прерађује у другом делу постројења Беле воде, затим на Бежанијској коси и Бановом брду. Мања количина воде захваћене из Дунава, прерађује се у постројењу Винча.

Наставак можете прочитати у броју 3090.