U KONAKU KNEGINJE LJUBICE
Beogradsko četvorojevanđelje

Nemaju posetioci muzeja i institucija kulture tako često priliku da vide ovako retke i vredne knjige kao što je Beogradsko četvorojevanđelje koje je do kraja januara izloženo u Konaku kneginje Ljubice. Ovaj vredni primerak iz 16. stoleća u svom fondu čuva Muzej grada Beograda.

Stručnjaci kažu da je sačuvano četrdesetak primeraka ove knjige, ali je malo koji potpun, kao što je to slučaj sa primerkom iz Muzeja grada Beograda. On sadrži kompletan tekst na 211 listova i jedan je od najbolje očuvanih. Štampan je na papiru, u folio formatu, krupnim ćiriličnim slovima na srpskoslovenskom književnom jeziku, dvobojnom, crveno-crnom štampom, s očiglednom namerom da bude reprezentativna liturgijska knjiga.

Primerak iz Muzeja grada Beograda je ukoričen u kožni povez s metalnim kopčama. Korice su urađene u zlatotisku. Na prednjoj se nalazi veliki centralni medaljon sa predstavom Raspeća Hristovog. Na zadnjoj korici se u velikom centralnom medaljonu nalazi predstava – Silazak Svetog Duha na apostole. Na obema koricama se, u manjim trouglastim ugaonim kompozicijama, nalaze predstave četvorice jevanđelista. Korice su ukrašene floralnim motivima (krinovi) i baroknim ornamentima. Povez je izradio vrhovni prota sremski Živan Hajdarević u Sremskim Karlovcima, između 1709. i 1711. godine.

– Sve što se pouzdano zna o Beogradskom četvorojevanđelju, okolnostima pod kojima je izdato, izdavačima, štamparu, vremenu i mestu štampanja može se pročitati u pogovoru i kolofonu, koji obuhvataju poslednja dva lista u knjizi– kaže Vladimir Tomić, istoričar i kustos Muzeja grada Beograda. – Pogovor je pisan u tradicionalnoj formi zapisa u rukopisnim crkvenim knjigama. Kolofon, kao završni zapis, sadrži impresum i dataciju. Iz pogovora se saznaje da je najstariju beogradsku štampariju u svojoj kući osnovao knez Radiša Dmitrović. Međutim, on nije stigao da završi započetu knjigu pošto je u međuvremenu umro. O knezu Radiši Dmitroviću nema drugih poznatih podataka. Moguće da je poreklom bio iz Hercegovine i imao je titulu „zemaljskog kneza“. Ukoliko se pažljivo pročita tekst pogovora Beogradskog četvorojevanđelja, može se zaključiti da je on svoju štampariju shvatio kao zadužbinu.

Priredio O. Radulović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju