Теодора Видаковић води нас кроз пулсирајући Берлин, где се политика, уметност и савремена урбана култура непрекидно преплићу, обликујући град који истовремено памти своју бурну прошлост и храбро гради нови идентитет. Уз њу откривамо места на којима се историја и свакодневица сусрећу, а различитости не само да се прихватају, већ постају покретачка снага креативности и слободе. Теодора је дипломирани културолог са мастер тезом о одрживој моди. Бави се писањем и унапређивањем видљивости садржаја на интернету, а у слободно време учи да шије и труди да не запостави ниједан од бројних хобија којима се бави. Каже да су јој прва сећања из детињства везана за књиге, уметност и позориште. Одмах, на почетку разговора, саопштава нам једну занимљивост: Берлин је град који има више музеја (175) него кишних дана у години (106).
Да ли сте одувек волели путовања или се то кроз одрастање постепено развијало?
– Наравно, мада су она у првом делу мог живота углавном била кроз књиге и репортаже. „Политикин забавник“ је био мој прозор у свет много пре него што је настао концепт травел блогера. Мама ми га је уредно куповала и доносила сваког петка, а ја упијала приче о другим народима, културама и обичајима. Већ тада сам у глави правила списак градова које ћу једног дана обићи. Мишљења сам да свако путовање оплемењује душу, уколико умемо да протумачимо поруку коју нам нека дестинација шаље. Не би требало путовати само ради скупљања корака и печата у пасошу већ, пре свега, изласка из оквира познатог. Можда звучи као клише, али сматрам да су се путовања данас претворила у неку врсту такмичења. Као и све друго у животу, постала су брза, а потребно је време и разумевање културно-историјских контекста да бисте заиста упознали неки град и људе.
Шта вас је навело да изаберете баш Берлин као дестинацију за одмор?
– Иако сам свакако планирала да га у једном тренутку посетим, морам признати да ми Берлин није био у плану све док прошлог маја нисам одлучила да одем на један концерт у арени Темподром. Тада сам почела да истражујем шта све овај град има да понуди осим најпознатијих знаменитости, као што су Зид и Браденбуршка капија, и наравно, култног ноћног живота. Убрзо сам постала фасцинирана свим његовим димензијама којих нисам била ни свесна и разноликошћу туђих искустава са Берлином. Одмах по изласку из метроа, недалеко од Цркве цара Вилхлема, близу које смо били смештени, схватила сам зашто се каже да је то град у коме је свако добродошао. Људи су опуштени и пролазе једни поред других без знатижеље и потребе да се гледају и траже разлике.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању