Наша саговорница, у оквиру своје позиције у Удружењу, предводи развој сектора биогаса и биометана у Србији, те управо из тог разлога разговарамо са њом о овој актуелној теми. Такође, Зелић води и билатерални пројекат са Немачком Асоцијацијом за Биогас, а укључена је у више међународних иницијатива у области одрживе енергије и развоја. Професионално је посвећена развоју обновљивих извора енергије и усклађивању са европским енергетским и климатским политикама, са посебним фокусом на пољопривреду и рурални развој као кључне стубове циркуларне економије.
Србија се данас суочава са енергетским, еколошким и економским изазовима. Где у том троуглу видите место биогаса и биометана и зашто сматрате да је ово тема од стратешког значаја за будућност земље?
– Србија се данас заиста налази у поменутом троуглу; енергетски систем је и даље у великој мери ослоњен на фосилна горива и увоз, док се истовремено суочавамо са растућим еколошким притисцима и потребом за одрживим развојем. У том оквиру, биогас и биометан имају посебно место, јер су међу ретким технологијама које истовремено дају одговор на сва три изазова. Биометан, посебно, има потенцијал да постане део гасног система и допринесе енергетској сигурности земље. Ова технологија решава акутан проблем органског отпада, смањује емисије гасова са ефектом стаклене баште и враћа хранљиве материје у земљиште кроз дигестат. Такође, биогас и биометан отварају простор за нова улагања, развој домаће индустрије, запошљавање у руралним срединама и додатне приходе за пољопривреду. Биогас и биометан представљају стратешку тему, не као још један обновљиви извор, већ као системско решење које повезује енергетику, пољопривреду, заштиту животне средине и економију.
Биогас се често доживљава као „технологија будућности“, али у Европи он већ има дугу праксу. У чему је суштинска разлика између биогаса и биометана и зашто је управо биометан кључни искорак за Србију?
– Биогас је у Европи технологија са више деценија праксе. Разлика између биогаса и биометана лежи пре свега у нивоу прераде и могућностима примене. Биогас се најчешће користи за производњу електричне и топлотне енергије, при чему се електрична енергија испоручује у мрежу, а топлотна користи локално. Биометан је, међутим, биогас који је додатно пречишћен до квалитета природног гаса, што омогућава његово убризгавање у гасну мрежу, као и употребу у индустрији и саобраћају. Као надоградња постојећег биогасног концепта, биометан задржава све његове развојне ефекте, повезивање енергетике, пољопривреде и управљања отпадом, али их подиже на виши, системски ниво кроз тржишну интеграцију и усклађивање са европским гасним тржиштима и регулативом. Земље које су то препознале на време данас имају функционална тржишта биометана и јасне користи по економију и енергетску стабилност.
Пише Драгана Радовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању