Реуматске болести обухватају велику групу обољења – бол и запаљенске процесе у зглобовима, дегенеративне промене… а поред генетских предиспозиција и начина живота, и стрес је један од узрочника. Занимљива је чињеница да је обољевање код жена повезано са стресом у породичном окружењу, док је код мушкараца појава болести повезана са стресом на радном месту
Бол у мишићима, зглобовима, тетивама, костима, отежана покретљивост, понекад и оток и црвенило, осетљивост на додир и покрет… реума зна бити неподношљива! Сви ови проблеми реуматичара се погоршавају с променом времена а нарочито крајем лета. Висока влажност ваздуха, температуре које скачу и падају, честе промене атмосферског притиска – све то заједно утиче на рецепторе за бол а коштано-зглобне тегобе постају израженије у септембру месецу. Зато смо о свим проблемима које имају реуматичари разговарали са ас. dr sc. med Ивицом Јеремићем који је запослен на Институту за реуматологију КЦС као шеф одељења за научно-истраживачки рад.
Констатнтне болове у зглобовима, мишићима, костима или кичменом стубу пацијенти називају реумом, а лекари кажу да је то реуматизам. О каквој болести је заправо реч?
– Ух… чак је и реуматолозима некада веома тешко да дају прави одговор шта је то реума. Заправо, ради се о групи обољења која као симптом имају бол у зглобовима а који је везан за процес старења. Под реумом се дакле углавном подразумевају дегенеративна обољења кичменог стуба и периферних зглобова. Међутим, реуматске болести, како их ми лекари обично називамо, много су већа група болести, која поред дегенеративних обухвата и запаљенске болести зглобова као што је реуматоидни артритис, системске болести везивног ткива, од којих је можда најпознатија системски еритемски лупус, потом запаљења крвних судова односно васкулитиси, потом различите метаболичке болести костију и зглобова као што су остеопороза и гихт и на крају различита генерализована болна стања као што је на пример фибромијалгија и тако даље.
Реуматологија је веома широка област?
– Толико широка да неретко ми реуматолози збијамо шале, да кад год друге специјалности „не знају“ шта ће с пацијентом они га пошаљу реуматологу. И заправо, многе реуматске болести се постепено развијају током времена, па некада треба да прође и више година да буде сасвим јасно од чега пацијент болује. Међутим, то не треба да плаши пацијенте, јер чак и када нисмо апсолутно сигурни од чега пацијент болује, можемо врло ефикасно да их лечимо. И ако погледамо медицинске књиге од пре петанестак година, ретко је у којој области медицине направљено толико искорака, као што је то у реуматологији. Пре само петнаестак година, реуматолошка одељења у болницама била су пуна непокретних пацијената са трајним оштећењима зглобова, а данас се на срећу то веома ретко виђа. Често сам и сам у проблему да својим студентима нађем пацијента који има типичну клиничку слику реуматоидног артритиса коју су некада описивали наши учитељи.
Да ли су познати прави и извесни узроци настанка реуме и услед чега се она најчешће јавља?
– Постоји много различитих реумтских болести, па су и фактори ризика за њихов настанак веома различити. Код већине обољења генетска предипозиција игра важну улогу, али опет и на већину болести утицаји спољашње средине имају несумњив значај, тако да ми нашим стилом живота можемо много тога да променимо и да утичемо на бољи исход. Дегенеративне болести које су обично познате под називом реума настају због оштећења хрскавице, лигамената и других делова зглоба. То је наравно неодвојиво од природног процеса старења и скоро да нема особе старости преко 70 година да је не „болуцка“ макар један зглоб. Међутим, артроза се некада јавља врло рано, чак и пре четрдесете године, и тада се пацијенти суочавју са проблемом који озбиљно нарушава квалитет живота. Артроза колена и кука се најчешће јавља код гојазних,
физички неактивних пацијената, нарочито ако имају генетску предиспозицију. Хронични болови у леђима и врату су такође најчешће повезани са дуготрајним седењем, неодговарајућим положајем главе, прекомерном тежином и недовољним физичким вежбањем. Важно је напоменути и утицај психичких фактора. Пацијенти који су анксиозни или депресивни, често трпе јаче болове и код њих бол има значајну тенденцију да постане хроничан.
Има ли „чувени“ стрес и овде икаквог удела?
– Иако ми често чујемо пацијенте да кажу: „Ма, то ми је све од стреса!“‚ веровали или не, у реуматологији ова реченица има и те како смисла. Показано је у великим клиничким студијама да мушкарци и жене који су у хроничном стресу, три до четири пута чешће обољевају од реуматоидног артритиса. Занимљива је чињеница да је обољевање код жена повезано са стресом у породичном окружењу, док је код мушкараца појава болести повезана са стресом на радном месту. Велики акутни стресни догађаји повезани су и са појавом фибромијалгије – хроничног болног стања. Већина ових пацијената је у прошлости имала или велику психичку или велику физичку трауму.
Који су сигурни симптоми да неко има реуму, кога она „напада“ најчешће и у којој доби?
– Дегенеративне реуматске болести обично почињу да се јављају око четрдесете године. Са старењем постају све чешће. Запаљенске реуматске болести се најчешће јављају код радно активних људи средњих година. Оно што је мање познато, реуматске болести се јављају и код деце. Системске болести везивног ткива или аутоимунске болести се јављају обично код млађих особа, а чешће код жена у репродуктивном периоду. Већина реуматских болести је чешћа код жена; оне, на пример, од лупуса обољевају око осам пута више у односу на мушкарце у репродуктивном периоду, међутим, учесталост код постменопаузалних жена и мушкараца исте старости је готово једнака, што указује на улогу женских полних хормона у развоју аутоимуних обољења. Гихт и анкилозирајући спондилитис (запаљенска болест кичменог стуба) значајно су чешћи код мушкараца.
Поменули сте да је у питању аутоимуна болест. Да ли можемо да спречимо да она постане хронична уколико је откријемо на време? Или да је у потпуности излечимо?
Поменули сте да је у питању аутоимуна болест. Да ли можемо да спречимо да она постане хронична уколико је откријемо на време? Или да је у потпуности излечимо?
– Дегенеративне болести нису аутоимуне, међутим, у основи системских болести везивног ткива, запаљенских болести зглобова и васкулитиса, лежи аутоимуни процес. Рана дијагноза је веома важна. Узећу за пример реуматоидни артритис који је најчешћа запаљенска болест зглобова. Ако се открије на време и лечење започне одмах, спречиће се настанак хроничног оштећења зглобова.
Колико дуго треба подносити бол да он не би прерастао у хронични, и после ког времена обавезно треба консултовати лекара?
– Ако пацијенти имају јасне отоке зглобова, дуготрајну јутарњу укоченост, требало би одмах да се јаве лекару. Такође, пацијенти који имају повишену температуру, промене по кожи, опадање косе, или имају пак у крви повишене параметре запаљења, на преглед треба да се јаве што пре. Када су питању болови у врату и болови у леђима, ту свакако треба покушати са узимањем аналгетика током неколико дана, неким програмом вежбања и кориговањем положаја тела. За већину људи који доста времена проводе испред компјутера, веома је важно да монитор буде у висини очију, односно да током рада не држе врат погнут, јер погнут положај „тера“ мишиће врата да раде све време. Након дуготрајног седења можемо да уроламо пешкир, ставимо испод врата и лагано га истегнемо у лежећем положају. Важно је и на сваких сат времена правити краткотрајне паузе и лагано прошетати. Болови у коленима захтевају да се пацијенти посвете јачању мишића који стабилизују зглоб, и ту можда није лоше да се на време обрате физијатру, како би научили вежбе које ће радити код куће.
Наставак прочитајте у броју 3112.