Улицама разиграног Бордоа води нас Катарина Делић, која је овом граду посветила један део живота, радећи и живећи тамо. Катарина је енолог и докторанд двојних докторских студија у Београду и Бордоу. Као добитник стипендије Владе Француске и Доситеје за студије у иностранству, последње четири године је живела на релацији Београд-Бордо. Научна област којом се бави је биохемија и сензорна перцепција фенолних комплекса црвених вина. Највише је времена у Бордоу провела на Институту за вино и винову лозу, на ком је радила део истраживања за докторску дисертацију. Управо зато, за читаоце „Илустроване“, на ово путовање идемо са саговорницом која зна куда нас води.
Који је био ваш први утисак када сте стигли у Бордо?
– Бордо је пребогат град у сваком смислу те речи и на то је било потребно навићи се. Разноврстности му не недостаје, те је након културолошког шока који је природно очекиван, наишло одушевљење и прихватање тих специфичности које га битно раздвајају од других места.
Постоји ли кварт који вам је био најпријатније изненађење и шта вам се тамо посебно допало?
– Уколико желите да осетите интернационалност метрополе, улица Сент Катрин је право место. То је уједно и стари део града, на који се наслања безброј малих улица којима можете да лутате, разгледајући архитектуру града. У самој улици налази се велики број продавница, док се улица завршава тргом Плас де ла Виктоар, великом капијом и обелиском. Такође, на крају улице је и студентски кампус Универзитета у Бордоу – Кампус Виктоар. Бордо је иначе један од најзначајнијих универзитетских центара Француске и има веома богат образовни програм. Уколико не желите да се осећате као туриста, мој предлог је да седнете у неки од трамваја (конкретно линије А или Б) и провозате се градом. Пошто сам ја тамо живела, моје упознавање Бордоа је углавном тако и изгледало.
Да ли сте посетили Сите ди Вен, футуристички музеј вина по којем је Бордо познат?
– Сите ди Вен оред тога што је музеј вина, представља и простор у ком се неретко одржавају конференције и догађаји едукативног карактера, тако да је моја посета била везана за едукацију из области енологије. Свакако, постоји много других могућности и препоручила бих га првенствено љубитељима вина који не знају одакле да крену. Поред тога, споменула бих мени јако драго место – Институт за винову лозу и вино, који се налази на периферији града и на ком сам радила део дисертације.
Плас де ла Бурс и његов спектакуларан „водени рефлектујући ефекат“… Какав је осећај стајати на том месту? Да ли је заиста толико фотогенично како изгледа на сликама?
– Заиста јесте. То је место окупљања, посебно викендом с пролећа и током врелих летњих дана. Често можете видети децу која безбрижно трче боса преко фонтане и родитеље који их крајње опуштено надгледају. Поред тога, на травнатим површинама са те десне стране реке Гароне, где се трг и фонтана налазе, можете недељом видети људе који седе, једу и испијају вино. У свему томе, нико од њих не брине како ће испасти на фотографијама и чини се да у тим тренуцима постоје у ванвременским оквирима.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању