Јунакиња овог путописа је Оља Пауновић (22), млада авантуристкиња из места Голобок, надомак Смедеревске Паланке, која је за само три године успела да обиђе чак 50 држава на три континента. Њена страст према путовањима започела је из чисте радозналости, а данас се претворила у инспирацију за више од 100.000 пратилаца на друштвеним мрежама Инстаграм и ТикТок, где под именом „Најбоља путовања“ дели искрене приче, корисне савете и аутентичне кадрове са својих путовања.
Оља сва своја путовања планира самостално — од авионских карата до локалних тајни које проналази ван туристичких мапа. Њен приступ је једноставан и топао: да покаже свет онакав какав јесте, без филтера и позирања, већ кроз искрене сусрете, заласке сунца, улице у које случајно залута и укусе које не заборавља. Иако је прошла путеве од балканских планина до тропских плажа Латинске Америке, једна дестинација има посебно место у њеном срцу… Босна и Херцеговина. Управо та земља била је њена прва велика авантура. Данас, након бројних путовања, враћа јој се поново, не само из носталгије, већ због нечега дубљег.
Путовање на ком сте били на вас је оставило јак утисак. Кренимо од почетка, зашто сте одабрали баш Бањалуку за прву станицу?
— Прва станица на овом путовању била је Бања Лука, до које из Београда стижем за мање од четири сата. Град лежи на реци Врбас, на којој може да се испроба вожња дајак чамцем, јединим чамцем у свету који иде узводно.
Шта вас је прво дочекало по доласку у град?
— Одмах по доласку примећујем тврђаву Кастел која се сместила уз саму обалу. Бања Лука је била савршен увод у све што ме чека наредних дана. Град идеалан за шетњу и први сусрет с босанском кухињом, где започињем своје гастро путовање. Бањалучки ћевап се служи у плочицама, по четири спојена комада, уз лепињу и пуно лука. Прави се од мешавине јунећег меса, лоја и соли. Пробала сам их у ћевабџиници „Бањалучанка“, иако другачији од свих које сам до сад јела, укусом су ме пријатно изненадили. Након ћевапа, настављам шетњу кроз центар. Пролазим Господском улицом, наилазим на Храм Христа Спаситеља, а касније, у другом делу града, стижем и до Ферхадија џамије, највеће у овом граду.
Следећег јутра, како сте нам испричали чекала вас је нова авантура?
— Баш тако. Следећег јутра, пут ме води уз кањон реке Врбас. Природа већ најављује да ме чека нешто посебно. За нешто више од сат времена стижем у Јајце, град који ме одушевљава већ на први поглед.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању