Пут нагло Пада и Право у дунав. даље се не може. За Право може, али само скелом. а да није тврђаве коју тренутно обнавља турска, Питање је да ли би се и оволико чуло о овом малом месту са тек неколико стотина становника
Капија кроз коју се улази у запуштени воћњак била је закатанчена. Шкрипа метала изазвана покушајем намерника да се некако провуче и приђе шти ближе Рамској тврђави, није прошла незапажено. Тридесетогодишњак у црвеним патикама при-шао је и добронамерно посаветовао упорног репортера да се тамо не може. Не сме. Показао је и таблу на којој је писало да „прилаз није дозвољен док су радови у току“.И док је тих неколико минута трајао разговор до капије је неприметно дошетала овца. Одвојила се од мале-ног стада које је пасло у том воћњаку са закатанченом капијом и дошла до улаза да види о чему је реч. На фотоапарат је одреаговала апсолут-но позитивно. Знатижељно крајње. А када је схватила да ће бити и овеко-вечена, заузела је став, такорећи позирала, и настала је ова дивна фотографија.Да не би доброна-мерног момка и брач-ног пара од прекопута што је палио коров из тек пограбуљане баште, не би имало с ким да се прозбори. Продавачи-ца испред радње с ме-шовитом робом је била заокупљена пушењем, а тројица рибара су била далеко од обале. И то беше све што је у том тренутку мрдало на улицама. Не рачунајући жућкастог умиљатог мачора и црног пса луталицу који је у придошлици видео прилику да се докопа мало хране.
Ремов нови завичај
Дан сунчан. Зимско, зубато сунце греје колико снаге има, беласа се непре-гледна вода Дунава. Са врха узвишења изнад места Рам пут се стрмо спушта до Дунава. Одатле нема даље. Може се само у силни Дунав. Односно на скелу која вози преко. Јер, Рам је крај пута. Оног што се одваја од магистралног који повезује Пожаревац и Велико Градиште. Са њега се скрене ка Костолцу, па прође кроз Бабушинац, Брадарац, Кличевац, Речицу и – ето га Рам.
Наставак прочитајте у броју 3136.