Braničevski okrug – poslednja stanica ram

Put naglo Pada i Pravo u dunav. dalje se ne može. Za Pravo može, ali samo skelom. a da nije tvrđave koju trenutno obnavlja turska, Pitanje je da li bi se i ovoliko čulo o ovom malom mestu sa tek nekoliko stotina stanovnika

Kapija kroz koju se ulazi u zapušteni voćnjak bila je zakatančena. Škripa metala izazvana pokušajem namernika da se nekako provuče i priđe šti bliže Ramskoj tvrđavi, nije prošla nezapaženo. Tridesetogodišnjak u crvenim patikama pri-šao je i dobronamerno posavetovao upornog reportera da se tamo ne može. Ne sme. Pokazao je i tablu na kojoj je pisalo da „prilaz nije dozvoljen dok su radovi u toku“.I dok je tih nekoliko minuta trajao razgovor do kapije je neprimetno došetala ovca. Odvojila se od male-nog stada koje je paslo u tom voćnjaku sa zakatančenom kapijom i došla do ulaza da vidi o čemu je reč. Na fotoaparat je odreagovala apsolut-no pozitivno. Znatiželjno krajnje. A kada je shvatila da će biti i oveko-večena, zauzela je stav, takoreći pozirala, i nastala je ova divna fotografija.Da ne bi dobrona-mernog momka i brač-nog para od prekoputa što je palio korov iz tek pograbuljane bašte, ne bi imalo s kim da se prozbori. Prodavači-ca ispred radnje s me-šovitom robom je bila zaokupljena pušenjem, a trojica ribara su bila daleko od obale. I to beše sve što je u tom trenutku mrdalo na ulicama. Ne računajući žućkastog umiljatog mačora i crnog psa lutalicu koji je u pridošlici video priliku da se dokopa malo hrane.

Remov novi zavičaj

Dan sunčan. Zimsko, zubato sunce greje koliko snage ima, belasa se nepre-gledna voda Dunava. Sa vrha uzvišenja iznad mesta Ram put se strmo spušta do Dunava. Odatle nema dalje. Može se samo u silni Dunav. Odnosno na skelu koja vozi preko. Jer, Ram je kraj puta. Onog što se odvaja od magistralnog koji povezuje Požarevac i Veliko Gradište. Sa njega se skrene ka Kostolcu, pa prođe kroz Babušinac, Bradarac, Kličevac, Rečicu i – eto ga Ram.

Nastavak pročitajte u broju 3136.