Стражилово, брдо изнад Сремских Карловаца на 316 метара надморске висине, добило је име по стражи коју је на овом месту својевремено поставила општинска власт, да би спречила кријумчарење робе заражене кугом, која је на овим просторима харала на самом крају 18. века (1799). Популарно је излетиште због бескрајног зеленила, мира и природне лепоте, али и богате културно-историјске прошлости.
Стражилово је нераскидиво везано за лик и дело једног од најдаровитијих српских песника који је 1853. умро у Бечу, а тридесет година касније сахрањен је, по сопственој жељи на Стражилову, изнад његових Карловаца, места које је прославио, а у њему живео од 1836. до 1841. године, колико је и ђаковао у Карловачкој гимназији. Радичевић је слободне сате волео је да проводи управо на овом брду, које га је инспирисало.
Стражилово је део Националног парка Фрушка гора, са којег дува ветар стражиловац, један од неколицине (горњак, доњак, горски), који дувају само у Сремским Карловцима.
На врху брда Стражилово, на Бранковом вису, налази се гроб Бранка Радичевића, на којем је 1885. постављен споменик песнику, у облику пирамиде, висок шест метара, а чине га три степеника и обелиск. Трећи степеник је састављен од осам камених коцки донетих са разних планина: Авале, Пљешивице, Велебита, Клека, Динаре, Ловћена, Вршачких планина и Фрушке горе – у знак љубави спрског народа према овом песнику. Са предње стране споменика уклесане су речи:
„Много ‘тео, много започео,
час умрли њега је помео.“
Бранко Радичевић живео је непуних 30 година (1824-1853), али ће због својих песама остати заувек међу нама. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пева на народном језику и у духу српске народне поезије. Песничким слободама означио је продор у нову епоху. Песме су му пуне ведрине, виталности, жудње и уживања у природи, у некима предосећа сопствену рану смрт. Најпознатије његове поеме су Ђачки растанак и Кад млидија’ мрети. Сремски Карловци и оближње Стражилово су имали велик утицај на Бранкова каснија дела, а у Ђачком растанаку, изражава своју жељу да ту буде и сахрањен.
Студирао је право и медицину у Бечу, знао је немачки, латински, грчки, чешки и словачки језик. Написао је три књиге песама (трећа је посмртно објављена 1862), али је и данас један од најчитанијих наших песника.
На пропланку у подножју Стражилова, на обали Ешиковачког (Стражиловачког) потока налази се споменик – скулптура посвећена управо њему, Радичевић са лиром у руци, рад вајара Јована Солдатовића. Необичан је по томе што се не налази на постаменту, већ практично на земљи, па даје утисак да песник шета по свом омиљеном Стражилову. У непосредној близини је и Ресторан „Бранков Чардак“.
Овом дивном месту и Милош Црњански је посветио стихове једне од најлепших поема икада написаних на српском језику, а песничка награда која се додељује најбољим песницима још од 1973. године носи назив – “Стражилово”.
Овде постоји и планински центар који онима који желе рекреацију у природи пружа могућност за најразличитије активности, а онима који желе квалитетан и миран одмор такође испуњава очекивања.
Текст и слике Т. Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању