У домаћим биоскопима се још од фебруара врти четврти наставак славног серијала о Бриџет Џоунс „Луда за њим“, и дуго је био на првом месту по гледаности. Сви који га нису видели, можда ће пронаћи још неку пројекцију, а филм ће свакако у неком тренутку стићи и на ТВ екране. Због тога овај текст није написан у тренутку када је тек стигао у биоскопе, већ као осврт на његов (не)очекивани успех, и то не са становишта кинематографских квалитета, режиије и глуме (који су заиста врхунски), већ из угла његове социјалне и психолошке поруке која се тако добро „прима“ међу публиком.
Да подсетимо, прва екранизација бестселера Хелен Филдинг „Дневник Бриџет Џоунс“ – који је објављен 1998. и муњевито освојио читаоце на свим меридијанима – појавио се у биоскопима 2001, и надмашио успех књиге, а лик главне јунакиње у тумачењу бекрајно шармантне Рене Зелвегер, освојио је срца, посебно женских гледалаца. Фил је зарадио 282 милиона долара. Потом су следили наставци: „Бриџет Џоунс – На ивици разума” (2004) и „Бриџет Џоунс – Стиже беба” (2016). Франшиза је укупно зарадила више од 760 милиона долара од продаје биоскопских карата.
Многи су се питали, чему и четврти наставак, када је већ трећи завршен хепиендом: Бриџет се удала за озбиљног, угледног и успешног адвоката Марка Дарсија (Колин Фирт) и родила му сина. Све је баш као у бајци. Али, у томе и јесте „квака“, рекли би скептични – живот није бајка. Да ли је то био разлог да се продуценти одлуче за четврти наставак (којег први пут режира мушкарац, Мајкл Морис), или су једноставно ишли на сигурну карту кад је реч о заради, тек, урадили су праву ствар. „Бриџет Џоунс – Луда за њим“, не само да је достигао успех претходних прича о шармантној, слаткој, духовитој и помало луцкастој Лондонки – већ је и превазишао очекивања. Додуше, поједини фанови су разочарани, јер су очекивали само смех, а добили су и доста туге, размишљања о животу и његовој пролазности, неки су га чак назвали и депресивним. Филм свакако није депресиван, али јесте другачији од претходних. А зашто? Донео је један нови квалитет, и покренуо на дубок и искрен начин важне теме као што су губитак драге особе, ејџизам, одрастање и сазревање, упознавање себе… Ово је прича о озбиљним и важним стварима у животу, урађена на пријемчив, духовит и врло питак начин, што опет не умањује њену дубину и ширину, њену емоционалну и социјалну истинитост.
У најновијој својој фази Бриџет је већ у шестој деценији живота, удовица је са двоје деце, деветогодишњим сином Билијем и четворогодишњом ћерком Мејбл. Од када је Марк погинуо у једном хуманитарној акцији у Судану, она се суочава са свим проблемима самохране мајке, коју околина „тера“ да се активније укључи у живот, да нађе партнера, да буде „организованија“ мама, да поново почне да ради… Па тако, наилазамо на ситуације у којима је Бриџет често мета подсмеха и осуде оних савршених преамбициозних мама, које увек доносе најлепше и најукусније колаче на школске прославе, често је и „на удару“ својих познаника, углавном брачних парова међу којима се осећа као „девето прасе“…
С. Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању