Међу око 20.000 присутних на 16. самиту БРИКС-а у руском граду Казању, неки су можда осетили ширење духа индонежанског Бандунга 1955, домаћина прве афро-азијске конференције или југословенског Београда 1961. и утемељења Покрета несврстаних земаља.
Деценије су прошле од тада, технички и научни напредак човечанства је у пуном јеку, али је светска политика и даље у хаосу. Човечанство тек треба да искористи огромну моћ која је у његовим рукама, али расте интерконтинентална, још увек неформална организација БРИКС, предводник Глобалног Југа и Истока, које насељава 85 одсто становништва на Земљи.
БРИКС расте. Све више земаља подржава мисију групе – изградњу мултиполарног света са алтернативним економским институцијама у којима западне силе не доминирају. На самиту је председник НР Кине Си Ђинпинг назвао БРИКС „авангардом промовисања реформе глобалног управљања и реформе међународне финансијске архитектуре“. Левичарски председник Боливије Луис Арце сматра да „штит и мултиполарност БРИКС-а“ могу заштитити бивше колонијалне државе помажући им да се супротставе „западној униполарности и тиранији долара“.
У почетку су биле четири државе: Бразил, Русија, Индија, Кина, а 2010. им се придружила Јужна Африка. У јануару 2024. званично су примљени нови чланови: Египат, Етиопија, Иран и Уједињени Арапски Емирати. У Казању је подигнут талас партнерских земаља: Алжир, Белорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Казахстан, Малезија, Нигерија, Тајланд, Турска, Уганда и Узбекистан. Бразил је блокирао прихватање Венецуеле као партнерске земље, али је председавајући самита, руски председник Владимир Путин изразио наду да ће „ситуација бити решена“.
Проширење БРИКС-а претворило је групу у још снажнији геополитички и економски центар. Заједно, девет чланица БРИКС-а чини 36,7 одсто светског укупног друштвеног производа (БДП, мерено паритетом куповне моћи, ПКМ), више од 45 одсто светске популације, и приближно 49 одсто светске производње нафте и гаса… Насупрот томе, земље „великих седам“ (Г7) чине мање од 10 одсто светске популације и 29,6 одсто БДП (ПКМ), а њихов удео у светској економији опада, док удео БРИКС-а расте.
На самиту је учествовало 35 држава и шест међународних организација. Међу њима је била и делегација Србије коју је предводио потпредседник владе Александар Вулин. Делегацији су руски медији посветили посебну пажњу у извештајима са самита.
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању