ИЗЛОЖБЕ: ПЕТАР ОМЧИКУС
Бунтовни сликар свакодневице

Новембра 1951. године Петар Омчикус је у Београду имао прву самосталну изложбу на којој је било изложено осамдесетак слика насталих током једанаест година рада. Следеће године „бунтовник” одлази у Париз. Пре тога прикључио се групи „Једанаесторица”, уметницима који су износили критичке ставове на неке друштвене појаве. У једном од последњих интервјуа пред пут рекао је: „Преузели смо улогу критичара тадашње друштвене ситуације. Наравно и нас су критиковали. Хапшења нас је спасао Бранко Шотра, један сјајан човек. Био сам пријатељ са ћерком Владислава Рибникара, одличном вајарком Милицом Рибникар. Она нам је помогла”.

Поводом прве изложбе, седамдесет година касније, београдска АРТЕ галерија изложила је Омчикусова дела. Четрдесет пет слика и две скулптуре, посетиоци могу да виде до краја марта. Анђела Малетић, историчар уметности, АРТЕ галерије, тим поводом је рекла: „Омчикус од ране младости самостално формира свој систем вредности и идеале, свесно се измештајући ван главног тока мисли и деловања средине у којој се налази. Превазилазећи одређења вокације и страсти, сликање за Петра Омчикуса представља потребу коју задовољава непосредно, искрено и независно од контекста средине и времена у којима се формирао, сазревао и развијао као уметник.”
Изложбу прати публикација са репродукцијама и текстовима Чедомиле Маринковић, Павла Васића и Анђеле Малетић. Радови из приватних колекција преглед су стваралаштва Петра Омчикуса у периоду од друге половине двадесетог века, па до прве деценије двадесет првог века.

Академик Душан Оташевић овако је говорио о Петру 2019. године, када се у име присутних опраштао од великог уметника на београдском Новом гробљу. „Испраћамо академика Омчикуса на његовом започетом путовању ка вечном плаветнилу где га чекају припадници „Задарске групе“ и сви они који су имали срећу да упознају овог изузетног човека и уметника. Сликар Омчикус је пре деведесет и три године из медитеранског плаветнила, иначе рођен у Сушаку, започео узбудљиво животно и уметничко путовање. Боравећи у Ријеци, Београду, Задру, Паризу, Бару или Велој Луци, оставио је траг свог раскошног сликарског талента, о чему сведоче многобројни историчари уметности, од Мишел Сефора до Јерка Денегрија.“

И још је додао да је Омчикус био уметник доследан у свом уверењу, те да је сликао призоре из свакодневице, портрете академика, пејзаже, али и догађаје са спортских терена.

 

О.Р.