Занзибар је егзотични архипелаг смештен на обали Источне Африке, познат по својој јединственој лепоти, рајским плажама и богатој историји. Састоји се од два главна острва, Унгуджа и Пемба, и више мањих острваца, а његова стратегијска локација на путу између Азије и Африке учинила га је важним трговачким центром током векова. Острва су позната по белом песку, кристално чистој води и бујној тропској вегетацији, што је све скупа прави мамац за љубитеље природе и авантуристе. Причу о овом прелепом архипелагу за читаоце „Илустроване Политике“ доноси нам Јована Јовановић, која, након што је посетила Занзибар, ову дестинацију истиче као једно од својих најдражих и најлепших места.
Јована је по занимању адвокат, има 36 година и живи у Београду. За себе каже да је у души уметник и авантуриста, и због тога је за њу посета Занзибару била много више од одмора – дубока лична потрага за слободом и инспирацијом. А сваки корак у непознато је корак ближе ка дубљем разумевању себе.
Како бисте описали Занзибар у једној реченици?
– Занзибар бих могла описати у једној речи – слобода! Седети сатима на обали океана, на белом песку, гледати у плаво-зелени бескрај и залазак сунца, слушати звуке таласа, то је слобода која мене у потпуности испуњава. То острво остало ми је у посебном сећању због осећаја припадности и повезаности који сам почела да осећам већ наредног дана по доласку.
Шта вас је највише изненадило када сте први пут дошли на ту егзотичну дестинацију?
– Путовање на Занзибар било је мој први сусрет са Африком, онаквом каква у бити Африка јесте. На неки начин, био је то благи културолошки шок за особу која је први пут дошла на тло правог Црног континента, ако изузмемо летовалишта у Египту која су у суштини ближа Европи него Африци. Цео један дан био ми је потребан да се прилагодим. Али већ од наредног дана имала сам осећај као да ту припадам. Први утисак је био помешан – зелено-плава боја Индијског океана, бели пудерасти песак, јарко сунце, све оно што Занзибар чини егзотичном дестинацијом; а са друге стране екстремно сиромаштво. На Занзибару, као и на другим дестинацијама тог типа, природа и несвакидашње лепоте и боје су оно што је егзотично и речима неописиво. Међутим, ту је она друга тамна страна – људи заиста не знају да ли ће сутра имати шта да једу. Једна занимљивост, а која опет указује на степен сиромаштва – за око 300 евра, у Танзанији којој припада острво Занзибар, тада, пре четири године, добијало се око милион танзанијских шилинга. Ту суму новца, локално, факултетски образовано становништво Занзибара (на пример лекари и професори), може да заради за око три месеца рада.
Каква је клима на острву? Да ли је током ваше посете било много кише, по чему је познато, или…
– Занзибар је тропско острво на којем је током целе године температура скоро идентична, око 25-30 степени, с тим да се разликују кишни и сушни периоди. У периоду наших зимских месеци, на Занзибару је најтоплије и са најмање падавина. Иако су кише у том периоду, када сам и боравила на Занзибару, ретке, имала сам прилику да доживим и јак тропски пљусак. Међутим, кише у сушним периодима трају кратко, тако да кишу врло брзо замени сунце. Оно што је на мене оставило јак утисак је велика осцилација плиме и осеке која је најизраженија на југоисточном делу острва где сам ја и боравила. Индијски океан се у том делу стално „креће“, па су осцилације највеће плиме и највеће осеке изражене на око шест сати. У периоду највеће осеке океан потпуно „нестане“, повуче се и до 2 километра, док се у периоду највеће плиме океан „врати“ тако да у потпуности прекрије обалу, дође до улаза у дворишта и јаки таласи ударују у високе камене бедеме који су сазидани како би штитили куће и хотеле у периодима највећих плима.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању