NE SAMO O JEZIKU:
“BUDI DRVO, RECIMO DREN”

Objasnićemo sve reči iz ovog neobičnog naslova, ali najpre da odgovorimo na pitanje, zašto bi čovek poželeo da bude drvo? Pa, zato što nam je ta reč dala reč zdrav! U pitanju je praslovenska reč súdorvú, u čijoj je osnovi dorvo, odnosno – drvo. A ima li drveta zdravijeg od drena? Nema, nije on džabe…

GLUMAC GODINE VLADIMIR GVOJIĆ:
MISLIM DA BIH SAGOREO

U svojoj trinaest godina dugoj karijeri glumac Vladimir Gvojić (30) imao je istovremeno i previše i premalo uloga. Previše je igrao u kratkim, uglavnom studentskim, filmovima, a premalo u ostvarenjima koja su imala svoj život u bioskopima i na televiziji. Ostvario je, možda, i više od pedeset uloga u kratkim filmovima. Ponekad ih je snimio…

KAKO NASTAJU POZORIŠNI KOSTIMI:
ESTETIKA ČAROLIJE I AVANTURE

Nedavno je u Narodnom pozorištu održana premijera predstave „Orlando“,po romanu Virdžinije Vulf, u dramatizaciji Tanje Šljivar. Ovo je jedan od najinteresantnijih romana Virdžinije Vulf o društvu, identitetu i sazrevanju glavnog lika, koji živi čak četiri veka u telu muškarca, a potom i u telu žene. Inspiraciju za lik Orlanda, Virdžinija Vulf je našla u svojoj…

ILUSTROVANA SLAVI ROĐENDAN
Uvodnik

Hvala što nam verujete!

Velika je i iskrena radost za celu redakciju što smo u ovim tmurnim i smutnim vremenima dobili pregršt divnih pisama u kojima vi, dragi naši čitaoci, uz rođendanske želje povodom 62. rođendana „Ilustrovane Politike“, iskazujete svoju podršku, privrženost, pohvale, pozitivan stav i veru u opstanak i dug život našeg i vašeg magazina.

Tradicija, istinitost, autentičnost novinarskog pera, originalnost i dokumentarnost fotografija, ljubav prema našoj lepoj Srbiji i svim njenim prirodnim, kulturnim i istorijskim vrednostima – to je ono što većina vas ističe kao naš kvalitet, ono po čemu smo jedinstveni i različiti od drugih. Hvala vam na tome!

Akademik profesor dr Đorđe Radak
Zašto je važno podmlađivanje mozga…

Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na ove dramatične promene i uslove u kojima živimo. Stres, loša ishrana, mnogo loših informacija, fizička neaktivnost, pušenje… uzimaju svoj danak, pa su redovni, neinvazivni pregledi ovih organa neophodni

Piše Branka Kovačević

Foto Miloš Lužanin

U kakvom stanju su nam krvni sudovi vrata, mozga, srca i ostatka tela? Razmišljamo li ponekad o tome? Ili samo živimo život, bez jasnog plana da dočekamo stotu. Kardiovaskularne bolesti u Srbiji, nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po obolevanju od ovih bolesti i po lošim ishodima, pri vrhu smo u Evropi. O svemu tome razgovaramo sa jednim od najvećih stručnjaka u regionu – akademikom profesorom dr Đorđem Radakom, direktorom hirurgije u bolnici „Euromedik“.

Kad jezik kasni
Kultura govora

Piše Goran Hadži-Boričić

profesor srpskog jezika i književnosti

Naravno, počećemo od najuočljivijeg primera: -Upali peć! – i ti uzmeš svežanj novinskog papira, malo sitnih grana ili kakvih letvica, sve to gurneš pod TA peć… Odveli su te na vreme, te si i danas živ i zdrav… Dobro, zdrav baš i nisi.

Zaista, kako se dogodilo da jedan isti glagol koristimo za vrlo različite radnje: pritiskamo raznu dugmad, kotrljamo točkiće, okrećemo ključ, dižemo poluge, potežemo kojekakve sajle… i za sve to kažemo paliti? Da pokušamo sa kontrapitanjem: da li je svima jasno o čemu se radi, kada treba da se upali televizor, bojler, auto…? Ako jeste, zašto bismo išta menjali? Pravimo se malo Englezi, oni imaju poslovicu: ako nešto radi, ne popravljaj! I, baš kao Englezi, i mi sasvim u duhu demokratije i ravnopravnosti, koristimo na isti način i glagol (u)gasiti.

Međutim, ostaje činjenica da jezik kao da nije zabeležio promenu koja se u međuvremenu odigrala, u ovom slučaju da se drugačije grejemo. Zapravo, jeste, zabeležio je, setite se na koliko uređaja piše uklj – isklj. Znamo mi kako treba, ali nam je ono staro nekako draže, šta li.

Pipi Duga Čarapa napunila 75 godina
I ona slavi rođendan

Zabavlja, oduševljava, preispituje i provocira. Pipi Duga Čarapa je danas jednako savremena i voljena kao simbol slobode i otpora prema autoritetima kao i kada je, u jeku Drugog svetskog rata, Astrid Lindgren napisala prvu knjigu o njoj. Pipi i dalje ima važnu ulogu – kao lik iz dečije mašte, neko ko krši norme, avanturista i najbolji prijatelj

Priredila S. Lazarević

Još u junu je počela proslava 75. rođendana omiljene junakinje iz dečije književnosti, koja je potom dospela i na film, u TV serije, crtaće i na razne druge savremene medije. Kampanja posvećena Pipi, koju vodi Švedski institut, ove godine se odvijala na način kako to dozvoljava pandemija korone, kroz slikarske konkurse, izložbe, virtuelne susrete… Digitalni literarni događaj koji je inicirao Francuski kulturni centar u Novom Sadu, u septembru, bio je mesto gde su se sve evropske kulture predstavile jednom knjigom ili autorom. Švedska je izabrala Pipi za svog reprezenta, a moderator priče o njoj bila je Jasminka Petrović, naša poznata dečja spisateljica. Početkom novembra, Jasminka je kreirala video-intervjue sa decom, nastavnicima, ilustratorima, izdavačima, gde su govorili o tome kako je Pipi uticala na njihov razvoj i odrastanje, sa fokusom na dečja i ljudska prava, jednakost polova, prijateljstva… Takođe, u Novom Sadu je ovih dana zvanično najavljen početak izgradnje igrališta „Pipi Duga Čarapa“. Beogradska IKEA povodom Pipinog rođendana otvara izložbu na kojoj je prikazana priča o nastanku ove knjige. Planirane kreativne radionice za decu, na žalost, neće biti održane usled pandemije.

ILUSTROVANA ŠIROM SVETA
Malo poznat a izuzetno vredan lokalitet Dara, u Turskoj

Justinijana Nova očuvana kroz vekove

Danas je Dara, grčki je bio Daras, a zapravo je istočnorimski utvrđeni grad na veoma važnom strateškom mestu, kojeg je od propadanja spasao vizantijski car Justinijan po kojem je tada, u šestom veku posle Hrista, nazvan Justinijana Nova

Mnogo toga povezuje Srbiju i Tursku. Povezuje nas čak i vizantijski car Justinijan. Da ne bi njega, koji je sebi dao u zadatak da obnovi mnoge gradove i utvrđenja koji su nastali u sjajno vreme rimske dominacije, pitanje je da li bismo se danas divili nekim rimskim tvorevinama. Ovaj vladar Istočnog rimskog carstva, koji je bio opsednut idejom da obnovi rimsku imperiju, nama je poznat po arheološkom lokalitetu „Caričin grad” ili Justinijana Prima, gradu koji je sazidao na padinama Radan planine, nedaleko od Lebana.

(RE)DIZAJN NAMEŠTAJA
SPOJITI NESPOJIVO MOGU SAMO ZNALCI

Stare art deko fotelje, iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, ili neki dosadni braon orman „muzejskog“ mirisa, mogu i te kako zablistati u vašem prostoru i adaptacijom dobiti novi sjaj. A vas usrećiti. Tijana Živanović, iz studija „Imaginarijum“, je istoričarka umetnosti, koja već punu deceniju redizajnira nameštaj i mnoge snove pretvara u stvarnost

Piše Branka Kovačević

Pravo je vreme za injekciju glamura u vašem enterijeru. I to baš sada, kada manje izlazite na javna mesta, manje se družite i kada geslo „dome, slatki dome“ zaista dobija dublji smisao.

U čijoj kući Srbin živi

Ne samo o jeziku

Na ovome mestu često se bavimo temom identiteta, pretežno iz ugla jezičke istorije i prakse. Više puta smo utvrdili da Srbi jako lako i vrlo rado u svoj svakodnevni rečnik uvode strane reči. To i nije tako strašno, kada ne bi bilo praćeno istovremenim potiskivanjem, do istrebljenja, domaćih reči i izraza. Prosto se nameće pitanje, kako su se naši preci sporazumevali bez ovih brojnih tuđica i pozajmljenica?

Autobiografija Džuli Endrus

Opijena životom

Nakon što je dobila „Oskara“ za ulogu u filmu „Meri Popins“, gde je igrala dadilju, glumica Džuli Endrus se uplašila da bi do kraja svoje karijere mogla da igra samo tu rolu, jer je upravo još jednom postala dadilja u mjuziklu „Moje pesme, moji snovi“.

Pritom, u novom filmu izgledala je smešno sa kratkom plavom kosom koja je bila posledica promašaja osobe zadužene za frizuru: njena prirodna smeđa kosa postala je najpre narandžasta zbog pogrešne nijanse farbe, a onda je sve ispravljeno tako što joj je, ionako kratka, kosa još više skraćena i ofarbana u plavo. Džuli se jako nervirala zbog toga, ali se zaista uplašila kada je čula da će se taj film snimati u Austriji, u vili koju je tokom rata koristio Hanrih Himler, jedan od vođa nacističke Nemačke. „Možete osetiti zlo koje je nekada obitavalo između ovih zidova“, piše glumica.