Оскаровац биле аугуст: себична селфи генерација

У свим филмовима које је иле Аугуст снимао, чак и да нам то није рекао, видели смо визуелну лепоту и дубину емоција његових славних претходника Федерика Фелинија и Ингмара Бергмана. Први је био разлог што је и сам пожелео да буде редитељ, а други му је био велики учитељ. Наравно, због своје посебности у описивању…

Прстење и минђуше од Антике до средњег века

Шта је заједничко прстењузрађеном 1400 година пре Христа и ономливеном почетком 16.столећа наше ере? Кадаби на неком пријему данас дамаокачила минђуше израђене у другомвеку наше ере у древном Риму, дали би остале званице приметиле даје тај комад накита настао пре двамиленијума, а не недавно у некојзлатарској радњи? То је само деопитања за Милу Гајић, вишег…

Интервју:норвешки писац Јустејн Горден

Необично спонтан, занимљив и топао говор одржао је Јустејн Гордер (66) приликом прославе двадесет пет година постојања издавачке куће „Геопоетика“ у једном београдском клубу. Нисмо тако замишљали једног Норвежанина. Да је било времена, вероватно би и запевао. Прославио се романом „Софијин свет“ почетком деведесетих, када је још радио као професор филозофије у средњој школи. То…

Изложба Марине Абрамовић у Фиренци

Као комета је кроз нашу јавност пролетела вест да је Марина Абрамовић ударена сликом у главу приликом отварања своје изложбе „Чистач“ у фирентинској галерији „Строци“. Један тамошњи грађанин је упао на свечаност и платно које је држао треснуо o Маринину главу. Ухапшен је и одведен, а она је после изјавила да није љута, да не…

Музеји у које се ређе иде: место где авиони дремају

До Музеја ваздухопловства „Београд“ има добрих четрдесетак минута вожње, али – вреди ићи. Јер тамо је право благо југословенског и српског ваздухопловства. Кроз путеве развоја наше авијације, и цивилне и ратне, води нас Мирјана Новаковић Мунишевић, виши кустос Музеја и одмах на почетку каже: – Музеј је основан давне 1957. године и то у једној…

Како су Руси донели балет у Београд: прича о Јелени Пољаковој

У част две стотине година од рођења чувеног кореографа Маријуса Петипа, Руски балет ће одржати гала представу 21. децембра у Комбанк Дворани. По кореографијама овог великог уметника играла је Јелена Пољакова, примабалерина Императорског Маријинског театра из Петербурга, која је његова дела пренела у Балет београдског Народног позоришта. Чувену руску балерину, која је говорила да је…

Изнтервју из Каира: редитељ Ахмад Абдала Ел Сајед говори за илустровану

Ахмад Абдала ел Сајед је стекао репутацију у родном Египту као аутор уметнички захтевних филмова. Сада је критику збунио, апублику одушевио сатиром „Екстеријер. Ноћ“ и за наш лист открио шта га мучи, а шта чини срећним његов живот у Каиру. Признајем – нисам на једном фестивалу очекивао овако лепршави филм, а посебно не од египатског…

Кућа Јована Цвијића – човек који је волео пиротске ћилиме

Један од знаменитих Срба, од оних којима се свет дивио, јесте и Јован Цвијић, оснивач савремене југословенске географије, научник, истраживач, професор, први ректор Београдског универзитета, председник Српске Краљевске Академије и оснивач Географског завода. Иза њега, осим капиталног дела „Балканско полуострво“, остала је и кућа у Београду, дарована 1963. граду Београду и претворена у Музеј Ушушкана…

Јунаци Филмског фестивала у Каиру: Како освојити пирамиду

Било је сасвим необично искуство присуствовати Филмском фестивалу у Каиру на коме су се укрштале све стране света и све цивилизације. Упознали смо бриљантне, нама мало познате, ауторе, али и светске звезде којима би се подичио сваки фестивал на планети Прегршт одличних филмова из целог света био је приказан на овогодишњем Филмском фестивалу у Каиру…

Божо Врећо – срећан у својој кожи

Публици у центру „Сава“, 15. децембра, обећава катарзу љубави и слободе, а Севдах се подразумева Читав његов живот саткан је од севдаха. Чини се понекад да севдах живи кроз њега, да је сам Божо Врећо (35) уживање, уживање у грациозности покрета, у анђеоском гласу. Његове песме су дневник сопствене душе, траг из детињства који води…

Историја поштанског саобраћаја: од Татара до дигитализације

Недалеко од београдске главне поште, у улици Мајке јевросиме бр. 13, на самом ћошку са Палмотићевом, налази се Музеј поште. Tу је још од 1923. године, за јавност отворен од 1958, а само је његова стална поставка након пола века промењена и осмишљена нова, названа симболично „тачка спајања“, јер повезује прошлост, садашњост и будућност Прву…

Филмски фестивал у Каиру: место где се људи не плаше мрака

Стара смотра добила је ново лице, а поред гламура понудила је много добрих филмова, сусрета са ауторима, дискусија и радионица – све у славу кинематографије. то је само почетак: „Арапско пролеће“ стигло је и у египатски филм Прослава округле годишњице почела је достојанствено, у славу филма. Са црвеним тепихом, али без ватромета: у згради каирске…