(РЕ)ДИЗАЈН НАМЕШТАЈА
СПОЈИТИ НЕСПОЈИВО МОГУ САМО ЗНАЛЦИ

Старе арт деко фотеље, из 20-их и 30-их година прошлог века, или неки досадни браон орман „музејског“ мириса, могу и те како заблистати у вашем простору и адаптацијом добити нови сјај. А вас усрећити. Тијана Живановић, из студија „Имагинаријум“, је историчарка уметности, која већ пуну деценију редизајнира намештај и многе снове претвара у стварност

Пише Бранка Ковачевић

Право је време за инјекцију гламура у вашем ентеријеру. И то баш сада, када мање излазите на јавна места, мање се дружите и када гесло „доме, слатки доме“ заиста добија дубљи смисао.

У чијој кући Србин живи

Не само о језику

На овоме месту често се бавимо темом идентитета, претежно из угла језичке историје и праксе. Више пута смо утврдили да Срби јако лако и врло радо у свој свакодневни речник уводе стране речи. То и није тако страшно, када не би било праћено истовременим потискивањем, до истребљења, домаћих речи и израза. Просто се намеће питање, како су се наши преци споразумевали без ових бројних туђица и позајмљеница?

Аутобиографија Џули Ендрус

Опијена животом

Након што је добила „Оскара“ за улогу у филму „Мери Попинс“, где је играла дадиљу, глумица Џули Ендрус се уплашила да би до краја своје каријере могла да игра само ту ролу, јер је управо још једном постала дадиља у мјузиклу „Моје песме, моји снови“.

Притом, у новом филму изгледала је смешно са кратком плавом косом која је била последица промашаја особе задужене за фризуру: њена природна смеђа коса постала је најпре наранџаста због погрешне нијансе фарбе, а онда је све исправљено тако што јој је, ионако кратка, коса још више скраћена и офарбана у плаво. Џули се јако нервирала због тога, али се заиста уплашила када је чула да ће се тај филм снимати у Аустрији, у вили коју је током рата користио Ханрих Химлер, један од вођа нацистичке Немачке. „Можете осетити зло које је некада обитавало између ових зидова“, пише глумица.

Мајмун као инспирација

Међународни конкурс карикатура Animal cartoon 2020

У организацији портала Animal cartoon (www.animalcartoon.net),

Бeo Зоо-врта и „Информатике Београд“ у уторак, 20. октобра, у простору зоолошког врта наше престонице, познатог и као „Врт добре наде“, код скулптуре мајмуна Самија и малог амфитеатра, отворена је изложба карикатура најбољих светских и наших уметника, приспелих на Пети међународни конкурс Animal cartoon – на тему „Мајмун”. Том приликом су додељене и награде.

Могу да певам, али нећу

Оперска примадона Радмила Смиљанић

„Извите што касним, немам обичај, нисам ја нека примадона“…, извињава нам се госпођа која улази у Народно позориште у Београду. Уз себе има и стилизовани штап, више украс него помагало, у њеном случају.

Разумемо кашњење. Гужва је у граду, смог притиснуо, у садејству са хладноћом. Госпођа је од свог стана дошла пешице неколико стотина метара. Притом, није ушла само у позориште, већ и у 81. годину живота.

Кад дете постаје човек

Тајлер Таормина говори за „Илустровану“

Ове године, када је свет остао без великих холивудских хитова, на сцену су истрчали само најхарбрији, независни аутори који имају мало новца, а много (добрих) идеја. Док моћни студији брижно чувају своје снимљене филмове за нека боља времена у којима ће поново са осмехом бројати зараду из биоскопа, чини се да су гледаоци сасвим задовољни новим открићем. Сазнали су да у свету постоји много добрих филмских прича и аутора који немају много простора да кажу шта желе у „нормалним“ временима. Сада их ништа не може зауставити: ни корона, ни недостатак новца, ни рецесија у најави…

Срби нису рушили стари свет

ИСТОРИЈА СРБА ПРЕ НЕМАЊИЋА

У прошлом броју смо са археологом Марком Алексићем разговарали о истинама и заблудама које прате досељавање Словена и Срба на Балкан и како су као племе и народ опстали, док су неки други нестали. У наставку се бавимо стварањем првих српских држава

Повод за разговор јесте нова књига Марка Алексића „Српске земље пре Немањића, од 7. до 10. века“ – истинско научно дело, али живописно написано и посвећено почецима српске историје. Након приче о Алексићевим открићима, новим и за њега и за нашу науку, о присуству и животу Срба на територији данашње Босне, Херцеговине, Далмације, Црне Горе, западне Србије у седмом и осмом веку, где су имали државе и владаре, питамо га у каквом политичком и духовном стању су Срби стигли на Балкан и шта су затекли на овом полуострву?

Плаћам воду, скупљам кишницу

Српске језичке нелогичности   Пише Горан хаџи-Боричић, професор српског језика и књижевности   Нaродна пословица каже: кога змија уједе, тај се и гуштера плаши; ко се (куваним млеком) опече, тај и у (хладан) јогурт дува… Сасвим је сигурно да има још различитих облика/варијанти којима се исказује ова велика мудрост. Кога су једном опоменули да се…

Срби пре Нeмањића

Нов поглед на нашу историју   Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, док је студирао археологију, Марко Алексић (50) је обилазио велики део Балкана и радио на ископинама које нуде доказе о прошлим вековима. Касније се специјализовао за средњовековно наоружање, стекао звање кустоса и написао три запажене књиге: „Средњовековни мачеви у југоисточној Европи“,…

Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи – Традиција није прекинута

У тих неколико дана трајања фестивала, од 17. до 21. септембра, традиција дуга 44 године успела је да се настави, упркос пандемији. Учињени су велики напори, али вредело је. Овогодишњи програм био је богат, што филмовима, што пратећим програмима. Биоскоп је био резервисан за дневне, а амфитеатар „Бата Стојковић“ за вечерње пројекције. Пише Зорица Драгојевић…