Категорија: Приче из живота

У јеку стравичног терора Албанаца над Србима крајем 19. и почетком 20. века, руска дипломатија је одлучила да помогне Србији у мери у којој може. Поред тадашњих конзулата у Скопљу и Призрену, Москва је одлучила да отвори и конзулат у Косовској Митровици. Званично је то је учињено 7. маја 1902. године. Русија је тада за…

Тужна прича о Дуњи Насковић(4) и њеној породици, која се брзином светлости проширила интернетом и окупила велики број хуманих људи – коначно је добила сре Тужна прича о Дуњи Насковић(4) и њеној породици, која се брзином светлости проширила интернетом и окупила велики број хуманих људи – коначно је добила срећан крај. Подсећања ради,  Дуња, Душан…

Чудо је, нема збора, та планина Ртањ. Или, прецизније, чудо је та њена енергија коју исијава. А да је тако, сведочи и брачни пар Миладиновић, Весна и Томислав, Београђани, које је ова моћна и необична гора увела у брак. Било је лепо време, лепа, инспиративна приода и читаво окружење, око њих уметници, учесници, као и…

Петар Кораћ, Београђанин, фудбалски тренер који је радио са Шошкићем, у „Кикинди” и Спасојевићем, у „Ријеци”, тренутно без ангажмана, јер не може да се нагоди с „Рударом”, из Љубовије, иначе цењени магистар економских наука, и то са дипломом Сорбоне, запослен као директор сектора девизне штедње у основној банци Привредне банке „Сарајево“, у Босанској Градишци, све…

Ковач је написао роман о свом колеги, доктору Петру Рунду, који је живео и радио одређени период у Требињу, све до 1942. када је под тајанственим околностима обешен у усташком затвору. Истиче да му је приликом писања много помогао син др Петра Рунда, др Михаило Рундо (87), анестезиолог у пензији који живи на релацији Франкфурт…

Горњи Милановац, маја Пре неколико дана звоно је огласило крај школске године за последње матуранте и уједно и крај старе добре и веома познате гимназије „Таковски устанак” у Горњем Милановцу. Ова гимназија, заједно са осталим својим другама у Србији одлази у заслужену пензију, уступајући место усмереној школи. Случај је хтео да је та стара клепетуша…

Времеплов „Илустроване“

Оквир:

Поводом 62. рођендана „Илустроване Политике“ одабрали смо из наше документације управо ову, објављену пре тачно шест деценија. Када је прочитате, запитаћете се вероватно, да ли се ишта променило…

Иако су многи сувишни обичаји сеоске свадбе временом нестали, остало је још доста претеривања која повлаче непотребне трошкове

Мељак, октобра
У трагању за правом сеоском свадбом пут нас је одвео у Мељак. Двадесет трогодишња Радмила Благојевић удавала се за двадесетчетворогодишњег Живорада Савића, земљорадника. Брак су склопили после дужег пажења. Младожења није тражио мираз. Млада је донела намештај, посуђе и друго покућство у вредности од око пола милиона динара.

Глумица, рођена на исти дан када и „Илустрована Политика“ (11. новембра, само четири године касније), недавно је објавила своју аутобиографију. У њој искрено говори о хаотичном детињству, љубавима, смртима, разводима, лечењима, успонима и падовима који су је пратили док је постајала прва девојка у САД која је била на обуци за специјалне војне јединице и најплаћенија жена у Холивуду

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

После деценија током којих смо пратили њену каријеру, њене љубави и бракове, њене успехе и неуспехе, холивудска звезда се нада да ће је публика гледати другачијим очима након читања прве аутобиографске књиге „Окренуто наопачке“.

Није да и до сада нисмо волели Деми Мур (58) у филмовима попут „Духа“, „Неколико добрих људи“, „Непристојна понуда“, „Слово срама“ или „Поротник“, који су је довели на позицију једне од највећих звезда осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Волели смо је и као заносну и секси враголанку која нам се смеши са насловних страна, некад са мало, а некад са нимало одеће на себи.

Јунаци са Дорћола

Намештај се претварао у пепео, ватра је гутала стан на десетом спрату и било је питање минута када ће пламена стихија да прогута и заробљену петнаестогодишњакињу. А онда су њих петорица улетела у зграду

Тек што је било превалило подне, у стану на десетом спрату, у Улици Високог Стевана, у београдском насељу Дорћол, упаљена је славска свећа. Обележава се велики празник, Света Петка. Домаћица је скокнула до продавнице да купи још нешто од намирница, а петнаестогодишња ћерка ушла је у купатило да се истушира.

Ко зна како, тек свећа се преврнула, захватила столњак и пламен је покуљао. Ништа тинејџерка није осетила. Тек када је отворила врата од купатила суочила се са језивом сценом. Ватра је већ гутала намештај. За било какву интервенцију било је касно.

Од Грчке до манастира

Допутовала је предвече из Косовске Митровице, где је студирала, оставила лична документа на киоску и отишла у непознато

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Ништа у понашању двадесетдвогодишње Биљане Ђорић, из Краљева, није указивало да има неки проблем или намеру да било шта лоше учини. Себи, пре свега. Студирала је економију у Косовској Митровици, дружила се, природа јој весела. Тог дана, почетком децембра 2015. године, у предвечерје је возом из Митровице дошла у Краљево. А онда је учинила нешто што је овај случај претворило у мистерију. Отишла је на кисок, оставила телефон и документа и – нестала. Годинама, ево, родитељи и пријатељи покушавају да дознају где је Биљана. А приче иду од оних, готово класичних када је реч о оваквим случајевима, да је виђена у иностранству, до таквих да је Биљана одлучила да живот настави у манастиру.

Прегледом сигурносних камера касније је утврђен редослед Биљаниног нестанка. Са железничке станице прво је отишла до Доситејеве улице. Одатле таксијем до некадашње кафане „Задужбина”, где је на шалтеру киоска- мењачнице оставила пасош и мобилни телефон уз речи: „Доћи ће неко ово да узме”, што је камера са надзора снимила. За то време таксиста је чекао. Онда се вратила у аутомобил и одвезла до раскрснице улица Карађорђеве и Олге Милутиновић. Након тога јој се изгубио сваки траг.

Раскошно украшени шлем војсковође из IV века, који у Паризу на изложби „Уметност на тлу Југославије” одушевљава посетиоце, пронашла је једна старица на својој њиви, код села Беркасова, у Срему

Шид, априла

Газећи блато до колена по расквашеним сремским пољима, најзад смо дошли до благе стрмине и наш водич Панта Милорадов из Беркасова, крај Шида, рече:
– Ево, овде, откопан је златни шлем…
Ко би и помислио да је на овом месту пронађен чувени шлем који је заинтересовао археологе и историчаре у свету и тренутно се налази у париском Гран палеу, као једна од најлепших драгоцености на изложби „Уметност на тлу Југославије”. Кад га је један познати француски историчар уметности угледао у витрини, усхићено је рекао: „О, какав парадни шлем! Баш бих волео да видим тог срећног археолога да ми исприча како га је пронашао”.

Делови мог првог живота

Француски новинар је био један од преживелих у нападу исламских екстремиста на редакцију сатиричног листа „Шарли Ебдо“, у Паризу. О три и по минута, који су му променили живот и лични опис, и осам месеци проведених у болници, током којих није могао да говори ни једе, написао је узбудљиву причу коју треба сви да прочитају, осим оних са слабим нервима

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

Седмог јануара 2015. Филип Лансон се пробудио након ноћи коју је провео у позоришту гледајући Шекспирову „Богојављенску ноћ“. После мало јутарње гимнастике и слушања радијског интервјуа писца Мишела Уелбека, Лансон се суочавао са једном малом новинарском дилемом: да ли да иде право у редакцију „Либерасиона“, левичарског дневног листа чије је покретање 1973. помогао чувени филозоф Жан-Пол Сартр, а за који већ годинама пише критике из области културе? Планирао је да текст напише у редакцији. Друга варијанта је била да најпре сврати на редован редакцијски састанак у сатирични недељник „Шарли Ебдо“, чији је колумниста такође био. Одлучио је да прва станица буде „Ебдо“. Стигао је бициклом