Где почива Александар Велики

Мистерија дуга 23 столећа

Хумка невелика, обрасла травом, никада човек не би помислио да се испод налази право благо. Ни улаз није примерен. Са великог асфалтираног платоа унутра води узана бетонирана стаза. Два мала потпорна зида од блокова усмеравају посетиоце. А све то вечни је дом Филипа Македонског, оца чувеног Александра, владара за чијим последњим почивалиштем трагају грчки археолози. Све у нади да ће једнога дана да демантују претпоставке да је Александар заувек остао у Египту, већ да се ипак, пред смрт, докопао домовине. Било је таквих назнака у неколико наврата.

Осмо светско чудо

Сигирија, Шри Ланка

Сигирија се налази 175 километара североисточно од Коломба, главног града Шри Ланке, отприлике три и по сата вожње колима. Као најатрактивнији туристички локалитет у земљи, улазница је мало скупља у односу на друге, 30 долара, али вреди. Обећава напорну али узбудњиву авантуру. Незаборавну!

Стена Сигирија је вулканског порекла, настала од очврснуте магме. Током времена је мењала свој облик правећи мале пећине и стазе. Висока је око 200 метара и може се видети са различитих делова острва.

Музеј угљарства у Сењском руднику

Како се копало црно злато

Леп је и некако мистичан тај крај. Мало место Сењски Рудник, удаљено двадесетак километара од Ћуприје и Деспотовца, окружено је планинама и брдима испресецаним невеликим водотоковима. Кога пут нанесе на ту страну има у чему да ужива. Јер, чим се прође место Сење, ето манатира Раванице, задужбине кнеза Лазара. Пут даље води ка Сењском Руднику, а онда узбрдо, серпентинама, ка Пасуљанским ливадама. На ободу ове прелепе заравни пут се рачва, па ко жели може путем по заравни дубље у источни део, а на другу страну води цеста ка манастиру Манасији, Ресавској пећини, водопаду и излетишту Лисине…И још много тога лепог има у овом крају-археолошких локалитета, термалних извора, пећина, водопада и брзих невеликих речица и потока.

Зашто мрзим тенис?

Андре Агаси открива у својој аутобиографији

Упркос померањима и отказивањима турнира и такмичења, ни овој сезони белог спорта није недостајало узбуђења. Најпре их је донео Новак Ђоковић организовањем „Адриа тура“, у јуну, усред првог таласа епидемије короне у свету. Слике из Београда са пуним трибинама људи без маски и славље након мечева обишле су свет и поделиле јавност. Осуде су стигле, као и правдања и одбрана. Турнир је неславно пропао већ на другој станици, у Задру, јер је бугарски играч Григор Димитров био заражен вирусом, а онда су и остали „негативни“ постали „позитивни“, укључујући и Новака.

Чуда на Николинином гробу

Манастир Нимник…

Ушушкан је манастир Нимник, готово скривен у шуми у атару села Курјаче код Великог Градишта. Саграђен је, према повељи кнеза Лазара, пре 1389. године, односно пре Косовске битке. Као ктитор наводи се војвода кнеза Лазара, Богосав, који се помиње у народној песми „Кнез Богосав и Старина Новак“. Лепа је то, једноставна грађевина, рађена од ломљеног, необрађеног камена. Долазе намерници овде да виде ову невелику али лепу светињу, али и због још нечега. Због чуда која се догађају.

Три приче с Косова

ИЗЛИЗАНИ ПРАГ НА УЛАСКУ У ВИСОКЕ ДЕЧАНЕ

Толико је знаменитости манастира Високи Дечани  да посетилац у једном дану не може све то забележити и упамтити. Темеље му је поставио српски краљ Стефан, 1327, али велелепна грађевина која се уздиже до 32 метра висине, рађена од посебног камена, као да је пре неку годину зидана. Свих његових скоро седам векова историје, уочљиво је једино на излизаном мермерном степеништу, улубљеном прагу на северном улазу у цркву, које су стрпљиво клесала стопала монаха и хиљаде и хиљаде верника, али и туриста из читавог света, овуда се непрекидно пењући на путу ка служби или у обиласку светиње коју је започео Стефан Дечански, а завршио његов син цар Душан.

Јерменски запис у камену

Први контакт Срба и Јермена збио се почетком 13. столећа, када је Свети Сава посетио киликијску Јерменију. Задивљен њиховим градитељским умећем позвао их је у своју земљу, а у светињи Витовница о томе постоји сведочанство

На десној обали реке Витовнице, на месту где почиње мирније да тече после изласка из клисуре Скоп, на невеликој заравни, самује манастир Витовница. Јесте да је тек десетак километара удаљен од пута који од Петровца на Млави води ка Жагубици, али није много посећен. Народ би рекао „није науспут”. Јер, када се дође до њега, даље могу само планинари.

Црква од камена, неко би рекао „мало другачијег изгледа”, а тек који метар даље од зидова светиње диже се окомита стена. На њој су делови зидина, неколико капелица, једна мала пећина у којој су се подвизали монаси.

Деникен – тумач тршких симбола

За цртеже и написе на цокли цркве Тршког манастира швајцарски истраживач мисли да су заправо свемирске летилице и њихови пилоти. И Горњачка клисура чува тајне из древних времена

Уз реку Млаву, или низводно, свеједно, уживање неће изостати. Јер овај део источне Србије обилује природим лепотама и богатом историјом. И одлука је пала. Ка извору. Додуше, не од ушћа у Дунав, већ од дела где је можда и најинтересантније. Од уласка у Горњачку клисуру. Ту где Млава од немирне брзе воде постаје равничарски бисер.

Чекајући стари сјај

ТВРЂАВА ДИАНА…

У једном дану обићи четири значајна арехолошка налазишта делује на папиру врло амбициозно, али са водичима Снежаном и Аном Јечменицом то је постало остварљиво. Од Винче, Виминацијума преко Лепенског Вира стижемо на мање познат локалитет, утврђени град Диану. Када смо пришли изашао је збуњени чувар, јер није навикао да овде свраћају знатижељни туристи. Урасла у траву на обали Дунава у Караташу, испод саме хидроелектране Ђердап 2 , тврђава је подигнута као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе реком.

Најузбудљивија планинска стаза

Виа ферата на Мокрој Гори   Текст и фотографије : Зоран Влашковић Када је пре више од једног века, тачније 1903. године први пут, и касније у неколико наврата, наш познати географ, етнограф и научник светског гласа Јован Цвијић посећивао и истраживао Мокру Гору, на крајњем северозападу Косова и Метохије, записао је да је ова…

Нови бисер усред шуме

Освештана црква на Јастрепцу   Текст: Живомир Миленковић, Фото: Архива Трајал Корпорације Цркву Христа Спаситеља на Јастрепцу, најшумовитијoj планини Србије, освештао је Епископ крушевачки Давид са свештенством Епархије, а присуствовали су: градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић и домаћин – генерални директор „Трајал корпорације“ Милош Ненезић и бројни гости. – Овај драгуљ на врховима јастребачким, нови у…

Кад се заплави наше море

Глисером кроз Ђердап   Текст и фотографије Бранислав Тикић Ђердапска клисура је позната по много чему. Између осталих, она је највећа и најдужа клисура, такозвана пробојница, у Европи. Дугачка је 100 километара, и састоји се од неколико целина: Голубачке клисуре, Љупковске котлине, клисуре Госпођин вир, Доњомилановчке котлине, клисура Велики казан и Мали казан, Оршавске котлине…