Волим да упознам градове на мору зими, када нема гужве а температура је пријатна. Уживање у скривеним дражима је угодније јер се могу уочити у мирној шетњи без врућине. Једино што недостаје је пливање, али мештани су склони том спорту и у јануару, што је било уочљиво и овога пута.
Цавтат је седиште општине Конавле, која припада Дубровачко-неретванској жупанији у Републици Хрватској, и налази се на најјужнијој тачки Дубровачке ривијере, на око 500 километара од Београда. Још од доба Краљевине Југославије Цавтат је био једно од омиљених летовалишта српских, а поготово београдских туриста. Древна лепота и даље исијава и греје сваког посетиоца. Осетио сам се као насукани предак познатог сликара Влаха Буковца, који је после бродолома остао да живи на овој обали као и његови потомци. У Влаховој родној кући, отворен је „Буковчев музеј”, у коме је изложена уметникова заоставштина, састављена углавном од његових раних радова.
Током старог века, центар регије се налазио у данашњем Цавтату, који је носио латинизовано илирско име Епидаур („иза шуме”). Након што су почетком 7. века Словени и Авари разорили Епидаур, његови становници прелазе у Дубровник (Ragusа) удаљен 19 километара. На јадранској обали Цавтат је посебан по бујном медитеранском растињу, пешчаним плажама, дугим шеталиштима, културно-историјским споменицима – пре свега по траговима културе старим неколико хиљада година. У самом граду има веома лепих палата, а једна од најпознатијих је ренесансна грађевина из 16. века, Кнежев двор, који је сада музеј у коме је смештен велики број експоната. Један од најдужих корзоа на Јадрану краси ову обалу и вијуга уз море целих 7 километара. Данашње контуре Цавтат је добио за време Дубровачке Републике која га је градила према својим урбанистичким плановима. На главном тргу се налази импозантан споменик великом правнику Балтазару Богишићу, једном од најпознатијих људи овога града. Највишу тачку у луци полуострва Рат, на самом гробљу Светог Рока, краси дело Ивана Мештровића. То је маузолеј породице Рачић, којој велико богатство није донело срећу али су свом граду оставили ову знаменитост. Историја породице превазилази заплете данашњих теленовела и оставила је неизбрисиви траг на овом поднебљу.
Много познатих људи је рођено овде – осим великог сликара Влаха Буковца, ту су поникли и политичар Франо Супило и Људевит Вуличевић, српски писац, есејиста, филозоф и свештеник. Међу знаменитим личностима Цавтата је и светски познати врхунски тенор Тино Патијера, који је изградио велику каријеру у Немачкој. До краја Другог светског рата живео је у Дрездену. Увек се враћао у свој родни град у који је доводио европску елиту. Како би угостио својих тридесетак пријатеља, Тино је додао цео спрат на својој породичној кући, а саградио је још једну кућу поред постојеће.
Текст и фотографије Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању