Чекајући стари сјај

Тврђава Диана… 

У једном дану обићи четири значајна арехолошка налазишта делује на папиру врло амбициозно, али са водичима Снежаном и Аном Јечменицом то је постало остварљиво. Од Винче, Виминацијума преко Лепенског Вира стижемо на мање познат локалитет, утврђени град Диану. Када смо пришли изашао је збуњени чувар, јер није навикао да овде свраћају знатижељни туристи. Урасла у траву на обали Дунава у Караташу, испод саме хидроелектране Ђердап 2 , тврђава је подигнута као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе реком.

Прва утврда подигнута је крајем првог века, у време владавине царева Августа и Тиберија, да означи границу Римског царства. Модерну ће подићи Трајан као битно упориште за освајање Дакије. Уз велике проблеме и губитке Трајан је успео да савлада Дачане, а Диана није имала пуно среће у наставку историје. Готи су је приликом похода на Балкан делимично спалили 378. године, након чега је обновљена као једна од заштитних царских утврда од упада варвара. Хуни је 443. године поново уништавају. У склопу великих освајања и обезбеђења простора Византије која су предузета за владавине Јустинијана, поново је обновљена почетком 6. века. Коначни крај је доживела 596. године, током напада наших предака Словена у садејству са Аварима у окупирању Балканског полуострва.

Тужна историја настављена је и у новијим временима када на сцену ступају „модерни“ Авари и пустоше ноћу археолошке артефакте који су продавани ван граница колекционарима. Ипак, закаснелом заштитом сачуван је део вредних ствари које сада красе витрине музеја у Кладову. Пошто је арехолошко налазише од изузетног значаја, под заштитом је државе, а постоји нада да ће бити рестаурирано и тако вратити стари сјај који заслужује. Сада није атрактивно и не привлачи пажњу коју заслужује.

 

Текст и фото Гордан Горуновић

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању