Чему нас уче бајке: зашто је Снежана најлепша

Дечја литература између реалности и маште

ПЕПЕЉУГА

Веровали или не, постоји неколико хиљада верзија класика „Пепељу-га“, почев од Кине и Старе Грчке, преко усмене традиције српског народа (о једној варијанти писао је и Вук Караџић), па до модерне, адаптиране у Америци педесетих година прошлог века. Најпопулар-нију верзију „Пепељуге“ обрадио је и објавио Шарл Перо у 17. веку. Ови подаци су важни да бисмо схвати-ли одакле долази и докле досеже вечита животна борба између добра и зла, предатора и жртве, господара и роба, присутна и данас.Главна Пепељугина врлина је изди-зање из пепела, односно са дна, на којем се нашла због угњетавања од стране маћехе и њених ћерки. У ста-ријим верзијама акценат је на томе како је Пепељуга успела да личну трагедију претвори у нешто лепо, док новија варијанта промовише став да је заузимање за себе прио-ритетно ако желимо да опстанемо у суровој околини. Пепељуга је, упркос свима недаћама, увек била љубазна и стрпљива, и дочекала је својих „5 минута“. Све верзије Пепељуге говоре једно: буди јака и фокусирај се на то да добијеш оно што желиш, чак и ако си у мањини, посебно као жена.

Наставак прочитајте у броју 3158.