Током живота се скоро свакo, пре или касније, нађе у ситуацији да мора да негује старије или оне чланове породице који више не могу самостално да функционишу. То није нимало једноставно, посебно уз све остале обавезе, па је неретко у многим ситуацијама потребна и помоћ професионалног неговатеља. Међутим, како већ годинама постоји проблем недовољног броја оних које се тиме професионално баве, најчешће чланови породице сами морају да преузму ту обавезу занемарујући сопствене потребе. Тако долазе у ситуацију емоционалне и физичке исцрпљености, баш као и они који то професионално раде, а ово је недавно била тема конференције Црвеног крста Србије и Коморе социјалне заштите.
На скупу су представљени и резулатати истраживања „Замор саосећања – секундарна трауматизација запослених у установама дуготрајне неге и породичних неговатеља“, о чему су говориле Анита Аничић из Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије, проф. др Наташа Милић са Медицинског факултета у Београду и Сандра Перић из Коморе социјалне заштите.
У уводном делу Наташа Тодоровић је указала на тенденцију да ће недовољан број професионалних неговатеља убудуће постати још израженији јер постоји велики број оних којима је помоћ потребна, а мали је број особа које могу да им помогну. Разлога за то има много, од продуженог животног века до популационих разлога, али и због неадекватног вредновања посла неговатеља.
Положај неговатеља
Анита Аничић из Популационог фонда је говорила о положају формалних и неформалних неговатеља који свакодневно брину о другима неретко запостављајући себе.
– Знамо да је ментално здравље подједнако важно као и физичко, али се о њему обично говори са стигмом и у тишини. Као што смо могли да чујемо у уводном делу, један од главних изазова у 21. веку ће бити упрво недостатак неговатеља и због повећање броја старијих особа, односно особа преко 65 година као и демографских кретања, миграција и смањене стопе фертилитета. Према резултатима пописа тренуто је у Србији свака пета особа старија од 65 година а пројекција је да ће до 2040. свака четврта особа бити старија од 65 година, што свакако ствара притисак не само на социјалне системе, већ пре свега и на формалне и неформалне неговатеље – напоменула је Аничић представивши и резултате истраживања које је Популациони фонд направио у сарадњи са бројним партнерима и Црвени крстом о здрављу неговатеља.
– Резултати студије потврђују да је готово 20 одсто испитаника показало знаке умерене до благе депресије, а седам одсто је показивало знаке тешке депресије, јер они који брину о најрањивијима често и сами немају коме да се обрате. Емпатија, иако је снажна и племенита може имати своју цену, нарочито ако се пружа дуготрајно, тихо и без предаха.
Текст Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању