НЕ САМО О ЈЕЗИКУ
Центар није баш увек у средини

Пошто смо се подсетили основних политичких појмова, време је да са теорије пређемо на праксу. Рецимо, да одаберемо политичку странку односно партију.

Eтимологија каже да партија означава део шире целине (лат. part – део; partire – делити; одавде и реч партиција са значењем одељак, сегмент). Реч је ушла у употребу почетком 18. века, постепено замењујући речи факција (facere – чинити, отуда факт – чин и чињеница) и секта (secere – делити). Факција је остала везана уз људе који се баве сумњивим пословима, секта уз отпаднике од цркве. Још су се користили и називи клуб, клика, котерија и сл. Реч партија се учинила згодном и као сликовит спој ознаке за сарадњу (партија – партнерство) и уједно издвојеност (одељеност) од других.

Данас је потпуно равноправан и израз странка. У речницима се може наћи дефиниција која каже да је то “група људи који се удружују како би били способни да се супротставе свима који не мисле као они“. Будући да се исти израз користи и у судској пракси (“странке у спору“), јасно је да бављење политиком подразумева сукобе и борбу.

Партије су, како наводе сви значајнији социолози и политиколози, основа савременог демократског друштва. Партијама делују и власт и опозиција, људи се за партије везују и емотивно, као за спортске клубове, те се зато прелазак (прелет) из једне странке у другу доживљава као својеврсна издаја. Било је теоријских покушаја да се организује демократско друштво без политичких странака, чак и без скупштине, али показало се да неке организације (синдикат, политички клуб, медији) могу да преузму поједине партијске послове, али ниједна не може све.

У Србији, зачеци политичких партија везују се уз уставобранитеље као опозицију апсолутизму књаза Милоша. Шездесетих година 19. века и званично ће бити основане Либерална група и Младоконзервативна група; 1881. ови потоњи узимају име Напредна странка, а исте године образована је и Радикална партија. Пошто се појављују термини присутни и данас на политичкој сцени, да видимо шта они заправо значе.

Либерал(ан) – термин познат још из Француске буржоаске револуције. Трећи сталеж је тражио слободу (liberté  + једнакост и братство), тако да је реч либералан постала истозначна са напредним/прогресивним, слободњачким, слободоумним. Кључни став либералне идеологије је предност појединца у односу на колективитет било које врсте. И у свакодневном говору, либералним човеком сматра се онај ко поштује туђе ставове и подржава различитости . Звучи сјајно, али дебелу сенку на изворни појам баца данашњица у којој живимо: свет је постао толико либералан, да су на путу до циља готово сва средства дозвољена.

Радикал(ан) – речници кажу да је примарно значење овог појма драстичан, екстреман (екстрем – крајност), бескомпромисан, бунтовнички, револуционаран и сл. Етимолошки, реч потиче од латинског radicisradicale што значи корен. Дакле, радикалан је коренит, из основа, из корена. И обичан човек је понекад принуђен да повуче неки радикалан потез. Међутим, ако се погледа тзв. секундарно, другостепено значење ове речи, ту ће се наћи и битан, базичан/темељан, начелан/принципијелан, суштински… – дакле, ни овде није све црно – бело.

 

Пише: Горан Хаџи-Боричић

професор српског језика и књижевности

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању