Када је 2015. године приказана емисија у којој се говорило о томе како се кроз акцију „Чепом до осмеха“ сакупило довољно пластичних чепова, чијом рециклажом је успешно прикупљена количина новца за набавку електромоторних инвалидских колица за децу са сметњама у развоју, Маријана Видовић није ни слутила да ће управо то покренути једног од њених синова да се као породица прикључе волонтерима поменуте акције и додатно покрену Суботичане у реализацији целе замисли. Лука, заједно са братом близанцем Милошем и родитељима, већ неколико година даје диван пример својим суграђанима како бити хуман и чинити исправне еколошке потезе.
Иако је 2007. године рођен са дијагнозом укочених зглобова и наилазио на низ животних изазова, Луку то ни у једном моменту није поколебало да помаже онима којима је помоћ потребна, као и да буде узор својим вршњацима. На Лукино инсистирање, акција је покренута у школи коју похађа, уз подршку учитељице, да би данас активно одлазио на терен са родитељима и братом да прикупи количине чепова које су вредно скупили њихови суграђани. Када реши школске обавезе и оне које има као волонтер у организацији „Чепом до осмеха“, издваја време и за стони тенис. Ништа мање успешан и посвећен свему овоме није ни његов брат близанац Милош, који се активно бави кошарком. Пред њима је мала матура и велики број обавеза у вези са тим, као и дилема: у коју се средњу школу уписати. Али оно што је сигурно јесте да ће и након тога у новом школском окружењу учинити све да мотивишу вршњаке да се придруже акцији за помоћ деци са сметњама у развоју.
Лука и Милош су у почетку помагали у прикупљању чепова за суграђанку Емеше, којој су додељена инвалидска колица. А до данас су са родитељима и многим волонтерима који реализују ову акцију усрећили велики број деце набављајући им медицинска помагала. Да одговорно и посвећено обављају своје задатке, доказује и то да је мајка Маријана 2017. године постала координатор акције за Суботицу.
Поред Суботице, и у другим градовима постоје многи људи који доприносе да се акција „Чепом до осмеха“ што више прошири и повећа могућност за помоћ бројној деци којој је то потребно – од Вање Петковић, као председнице Удружења, која са супругом Боришом управља свим активностима, до добрих људи који су, не само хумани, већ и прави сарадници и пријатељи. Ту су, између осталих, и Лукини и Милошеви пријатељи Огњен и Симон, госпођа Љубица (коју Лука зове од милоште „бака од чепа“), најмлађа волонтерка Петра, као и најстарији волонтер чика Милета. Сви они раде, као једна велика хумана породица, на томе да слоган ове акције „Чеп по чеп и нечији живот постаје леп“ заиста има свој смисао.
Пише Дарија Сворцан
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању