Образовно-васпитне активности у ОШ “Милоје Павловић” коју похађају ученици са различитим сметњама у развоју, обављају дипломирани дефектолози-олигофренолози, наставници музичке културе, енглеског језика и физичког васпитања. У кориговању специфичних развојних сметњи раде логопеди, соматопеди, реедукатори психомоторике, школски психолог и специјални педагог. Осим стандардних наставних метода обучени су да користе и иновативне методе: Монтесори, НТЦ систем учења, Флор тајм, АБА, Валдорф, али оно што их посебно издваја је њихов нови члан колектива.
У питању је високообучени терапијски пас Моко са интернационалним ADI сертификатом који заједно са његовим водичем Немањом Савићем, наставником корективно превентивних вежби, помаже ученицима у савладавању вештина и учењу. Од почетка школске године Моко је свакодневно у школи и у зависности од третмана проводи четири до пет сати са децом, па се сада већ могу уочити и први резултати.
Директорка школе, дефектолог Александра Буковица нам је рекла да је пројекат да се у школу уведе терапијски пас дуго припреман, све до момента док се нису стекли сви потребни услови за његову реализацију.
– Поносни смо на чињеницу да смо прва школа и државна установа у Републици Србији чији ученици уз ову методу рада савладавају нове вештине. Терапијски пас Моко је посебно обучен да пружа подршку деци у емоционалном, социјалном, физичком и когнитивном развоју, и помаже да се све уради на лакши начин у свакодневном раду у ОШ „Милоје Павловић“, каже директорка.
Школу похађа око 170 ученика са различитим сметњама у развоју и моторичким оштећењима, а поред одељења од првог до осмог разреда, имају и предшколску групу, одељење за образовање одраслих и продужени боравак. Настава се одвија у две смене, као разредна и предметна. У школи се ради по редовном плану и програму, али се за ученике који не могу да га прате израђују посебни индивидуални наставни планови.
– Захваљујући доброј сарадњи са градским властима и локалном самуправом, општином Чукарица, наша школа је добро опремљена, а у оквиру продуженог боравка обезбеђен је бесплатан ручак, и сви ученици школе имају бесплатан превоз и ужину. Ми се константно трудимо да пратимо све што може да унапреди наставу и изузетно смо добро опремљени дидактичким материјалом и асистивним технологијама које су сада свакодневница у нашем раду. Сваке године понешто обнављамо и додајемо, пратимо шта даје добре резултате и како можемо да унапредимо рад, па смо тако дошли и на идеју да ангажујемо терапијског пса.
Немању Савића који ради са својим четвороножним сарадником, питали смо како је изабран баш тај терпијски пас?
– Лабрадори су по природи привржени породици и власницима, а посебно воле децу. То су мирни и сталожени пси који су стабилни, добри за дресуру, паметна и добра раса за тренинг. Моко је део терапеутског тима, али иако сваки пас може бити терапеутски, због његове величине (он је средњи пас) и дете може да успостави добар контакт са њим, што је нама један од циљева за рад на социјализацији. Величина је важна, и тај ниво када дете загрли пса, да буду приближно исте висине, јако је битно и због пса и због рада са децом. Набавили смо га преко међународне, интернационалане фондације која се професионално тиме бави, јер смо у земљи ми први у томе. Знали смо да су они врхунски у тренингу и да прате све стандарде, тако да ми имамо међународни сертификат где смо Моко и ја, појединачно и заједно, полагали веома напоран тест да бисмо добили сертификат рада првог терапеутског пса у школи у Србији.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању