Јадран зими. Пробијамо се преко полуострва Пељешца до Оребића на обали мора, под стучним вођењем Бојане Шестовић. Са паркинга прелазимо у чамац и крећемо ка граду Корчули на истоименом острву. Кратка пловидба искусном капетану не представља проблем. Овај пут је изабрао алтернативну трасу, зато што ветар стано мења правац. Сунце је пролећно снажно, мада је зима. Бистрина и плаветнило мора мами да се заплива у стилу Вељка Рогошића. За оне млађе, реч је о некадашњем југословенском пливачу на дуге деонице по чему је био познат у свету.
Пристајемо са источне стране утврђеног старог града Корчуле. Таласи су ту били милосрднији према пловилу. Долазимо и до главног улаза где прелепо степениште и мост воде ка вратима старе вароши. Кажу да је лично Наполеон Бонапарта наредио да се направе степенице, ради лакше комуникације, у односу на покретни мост преко канала, који је штитио град од разних освајача. У дну је башта кафеа где је, наводно, настала чувена песма “Скалинада” Оливера Драгојевића. Идеја се родила тако, кажу мештани, док је певач седео доле, угледао је даму која се оклизнула на изузетно углачаним скалинама. Клизала је са степеника на степеник, све у ритму “ска-ли-на-да”. И тако је настала балада. Иначе, Оливер је рођен и сахрањен у Велој Луци, која се налази на другој страни острва.
Стари град је у правом смислу речи стар. Ваљда зато и има толико места где могу да се виде мајстори како га дотерују. У шетњи и разгледању дознајемо да највећу контраверзу код посетилаца изазвива кућа где је, наводно, рођен Марко Поло око 1254. године. Ту је уза зид постављена и табла која говори о томе. Испада тако да чувени морепловац има два легитимна места рођења, Венецију и град Корчулу. Званично рођен је у Венецији, али се не предају житељи Корчуле. Свако се држи своје приче,
Зими овде нема много туриста и једини угоститељски објект који ради је пицерија одмах подно степеништа и главног улаза у утврђени град. Шетња не траје предуго око целих зидина. То је овде оно што је у Београду “круг двојке”. Староседеоци знају шта значи имати свој кутак у том делу града. Као, уосталом, што то знају и они из београдског „круга”.
Текст и фотографије Горан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању