Уз пругу Ниш-Зајечар, село Јасеновик, стегао дебели минус. Нит’ мањег села, нит’ већих проблема. Ономад, на неких шестсто метара од села искочише три цистерне из шина. Преносе течни амонијак. У селу гужва… наређена је евакуација. Хоће бити, неће бити, колебање још више унесе панику. Тог 25. јануара снуж-дена лица мештана обиђоше Србију путем ТВ и других екрана. Пркосећи снажној мећави, са торбама и цеге-рима у рукама, понеки гурајући стоку која се опире, залеђеним сеоским сокацима кретали су се ка излазу из села. Они невољно из села, а ка селу под ротацијом санитети Хитне по-моћи, ватрогасна возила, полицијске марице. Језива слика тог зимског јутра. Из Београда, да реши ситуацију и цистерне постави на шине, стигао је „помоћни воз“ – дизалица носивости 150 тона. Са дизалицом је стигао и Божидар Милетић, координатор раш-чишћавања терена, човек већ навикао на такве ситуације јер је његов посао да решава проблеме на железници. – Био сам координатор рашчишћа-вања терена. Из Београда смо дошли са нашом дизалицом. То је тај „по-моћни воз“, исто као и интервентна екипа која иде на рашчишћавање терена, и нема везе да ли је у питању искакање воза из шина или превр-тање. Да бисмо оспособили терен, морали смо да средимо пругу, што је значило – да вратимо цистерне у првобитни положај. За то смо корис-тили нашу дизалицу која има велику носивост, неких 150 тона.
Наставак прочитајте у броју 3140.