Црква светог Гаврила: у славу настрадалих јунака

Недеља, дан Светог Саве. Наос Цркве Светог архангела Гаврила поред „Партизановог” стадиона толико је пун верника, да њих неколико стоји испред, на степеништу. Чекају да неко изађе, па да заузму њихово место. Траје јутарња литургија. Малена је ово црква, складно ју је пројектовао у српско-византијском стилу архитекта и сликар Григорије Самојлов. А цркву је „наручио” брачни пар Вукићевић. Милан, солунски добровољац и носилац Албанске споменице, после Првог рата и народни посланик, решио је био да домовини поклони један храм, а у славу свих његових сабораца. Тако је од 1937. до 1939. године подигнута ова светиња. Ктиторова жеља је испоштована, а и такав је обичај, па је после упокојења овде сахрањен Милан са супругом Радмилом. Данас, када неко објашњава где је Црква, обично каже да се налази код „Партизановог” стадиона. А. требало би да буде другачије. Јер, Стадион је настао касније, после Другог светског рата. И тај моменат, изградња стадиона поред Цркве умало Миланову задужбину није скупо коштала. Како се то каже, умало да је кошта главе. Када је подигнут Стадион и када су генерали стали на чело клуба, некоме је засметала близина Цркве. А, она је буквално уз Стадион. Само улица их дели.

Наставак прочитајте у броју 3132.