После победе на изборима 2020, тада добро уздрманог противника, Мила Ђукановића, који је представљао доминантни дух црногорске политике више од 30 година, супротна страна је и својим деловањем и неким одлукама ипак „одржавала у животу“, али ће најбољу прилику да га дотуче имати у „коначном обрачуну“ за нешто мање од две недеље. У супротном, човек који траје још од пада Берлинског зида до данас, евентуалном победом би означио велики „камбек“ и поручио да су га прерано слали у „пензију“.
Несумњиво, повратак – односно останак на председничкој функцији уколико победи 19. марта – једног од најдуговечнијих владара у историји Црне Горе не би био и његов први „камбек“ такве врсте, али би, с обзиром на околности, за конкуренцију свакако био најболнији.
О аспектима избора, пројекцијама и предвиђањима из истраживања јавног мњења, као и последицама које избори доносе, за „Илустровану Политику“ говоре Стефан Бошковић, истраживач на београдском Институту за међународну политику и привреду и Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ).
Бошковић каже да Црну Гору чекају изузетно занимљиви избори те да му се чини да је приметан губитак поверења грађана у, условно говорећи, обе стране.
„Како на страни ДПС-а и Ђукановића тако и на оној другој, њему супротстављеној страни. Зашто је то тако? Мислим да је код ДПС-а то зато што су изостале реформе и реформски процеси чак и пре 2020, када су изгубили парламентарне изборе. На другој страни је, опет, уједињујући фактор за смену ДПС-а временом слабио, а самим тим су међупартијске разлике тих структура све више излазиле на површину и долазиле до изражаја“, оценио је Бошковић.
Према његовим речима, посебну целину унутар „друге стране“ представља покрет Европа сад! који је био у једном значајном успону и залету чему сведоче и резултати локалних избора у Црној Гори на јесен 2022.
„Ипак, овај сценарио око двојног држављанства Милојка Спајића (Државна изборна комисија ЦГ – ДИК га је избацила из изборне трке због поседовања српског држављанства што је протумачено да је у нескладу са црногорским прописима, прим. аут) који је требало да буде њихов кандидат за председника, утицао је да тај успон буде успорен“, каже Бошковић.
Упитан да оцени могућу излазност и резултате, Бошковић каже „да смо изборе у ЦГ до сада могли прогнозирати са добраном дозом сигурности, али је ситуација тренутно умногоме запетљана.“
„Пред нама су две кључне недеље од којих све зависи. Када је реч о степену излазности, мислим да ће бити мања него што је била на парламентарним изборима 2020, али и већа у односу на парламентарне изборе 2016. Када је реч о резултатима, ценим као кључне две ствари – да ли ће у првом кругу кандидат условно грађанске оријентације бити на другом месту, иза Ђукановића, коме се дају најбоље шансе да заузме прво место у првом кругу, и да ли ће у другом кругу један такав кандидат добити гласове оних кандидата који нису прошли. Доћи ће до изражаја њихова способност и вештина да привуку поверење грађана тј. да направе такву рачуницу да у том другом кругу грађански кандидат насупрот Ђукановићу покупи све те гласове“, наводи Бошковић.
Пише Милош Мићановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању