Милица Милошев је еколог и мастер професор биологије. Верује да се једно место најбоље упознаје када се разумеју његова природа, историја и култура. Управо зато на путовањима подједнако пажње посвећује природним феноменима, људима и причама које су обликовале крај кроз који пролази. Професионално ради у области научног издаваштва, а посебно је занимају заштита животне средине и свемирске технологије у служби проучавања наше планете. Кроз наредне редове заједно са Милицом крећемо трагом земље која је на сваком кораку узбудљива.
Како је почела ваша авантура у Буенос Аиресу и какви су ваши први утисци о том граду?
– Моје путовање почело је у престоници која с разлогом носи надимак „Париз Јужне Америке“. Шетајући њеним широким авенијама, међу зградама које подсећају на европске метрополе, често сам заборављала да се налазим на другом крају света. То је град Хорхеа Луиса Борхеса, уметности, музике и књижевности, али и град у којем се историја и савремени живот природно преплићу.
Како на најбољи начин треба осетити његов дух и аутентичност?
– Буенос Аирес је место које је најбоље упознавати без унапред направљеног плана. Довољно је скренути у неку споредну улицу, застати у старом кафеу или прошетати четвртима попут Сан Телма или Ла Боке да бисте осетили његов прави карактер. Танго није резервисан само за позоришта и туристичке представе, он је део свакодневице. Улични свирачи, плесни парови и звук бандонеона подсећају да је управо овде настао плес који је постао један од симбола Аргентине.
Шта чини гастрономски идентитет Аргентине и зашто су ти ритуали толико важни за локално становништво?
– Храна је подједнако важан део аргентинског идентитета. Асадо није само ручак или вечера, већ друштвени ритуал који окупља породицу и пријатеље. Уз чашу малбека, вина које је Аргентину учинило једном од најпознатијих винских земаља света, тешко је одолети и чувеном dulce de leche (густи намаз од куваног млека и шећера). Овај карамел крем налази се готово свуда – у колачима, палачинкама, кроасанима, сладоледу, па чак и као самосталан десерт. После неколико дана престанете да се питате зашто.
Шта чини посебним четврт Каминито?
– За љубитеље фудбала посебан утисак оставља живописни Каминито, улица препознатљива по шареним фасадама, уличним уметницима и атмосфери која неодољиво подсећа на разгледнице Буенос Аиреса. Недалеко одавде налази се стадион Боке Јуниорс, једног од најпознатијих фудбалских клубова на свету, због чега овај део града привлачи и оне који фудбал можда и не прате.
Док разговарамо са вама, стичемо утисак да најбољи део путовања тек следи…
– После три сата лета, пут ме је одвео више од две хиљаде километара јужно, у провинцију Санта Круз, у аргентинску Патагонију. Већ поглед кроз прозор авиона говори да долазите у потпуно другачији свет. Сатима испод вас промичу степе, готово без иједног већег насеља. Из ваздуха Патагонија делује готово ненасељено и пусто. Тек када слетите у мали Ел Калафате, смештен на обали језера Архентино, схватите да овај крај није пуст – само живи по потпуно другачијим правилима. И не, прво што овде приметите није глечер, по чему је област чувена. То је ветар.
Пише: Јована Миловановић
Фотографија: Лична архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању