Етгар Керет је баш онакав какве су његове приче: ду-ховит, хуман, саркастичан, интелигентан, маштовит, радознао. Пише их више од три деценије, у свету је хваљен и награђиван, „Њујорк тајмс“ га је прогласио „генијем“, највећи писци попут Салмана Руждија или Џорџа Сондерса искрено хвале Керета, чије збирке су преведене на готово педесет језика. У својој домовини је јако попула-ран и то не само као писац, већ и по свом раду на филму, телевизији, у позоришту, на стриповима, а стиже и да буде професор на два универзите-та. Пре више од деценије на Канском фестивалу је добио „Златну камеру“ за најбољи дебитантски играни филм, који су написали и режирали он и његова супруга Шира, познати писац за децу. Ипак, у Израелу је Етгар Керет (51) имао све, осим – награда! До-живљаван као причљиви авантуриста и свестрани уметник немирног духа и оштрог језика, са великим успехом код читалаца, додељивачи награ-да су га избегавали, све до прошле године, када је добио прву. „Награ-де увек додељују елите у култури, никада читаоци“, каже ми Етгар на почетку невероватног, „двотомног“ интервјуа, који се одигравао током два дана, једног децембарског ви-кенда, у Београду.Био је гост издавачке куће „Лагуна“ која је објавила две његове збир-ке кратких прича – „Неко изненада покуца на врата“ и „Седам добрих година“. Прва садржи фиктивне при-че у којима Керет показује сву своју машту и разбарушени стил, док је друга готово аутобиографска, сурово иронична и искрена док пише о себи и својим најближима.
Наставак прочитајте у броју 3181.