ЗЕЛЕНИ СОК ОД ЖИТА
Чудотворна спелта

Обично животне навике мењамо само када морамо, када ствари „крену по злу“ и када нам је здравље нарушено. Један дека са Палића је свом унуку сачувао здравље захваљујући зеленим соковима од спелте, а онда наставио да производи ове сокове, али и да своје знање шири свима којима је оно потребно. Животна судбина је пре деценију и по малог Роланда Немета везала за постељу, а онда му је након година лечења и велике помоћи лекара и сок од спелте променио живот. Иначе, сок од спелте је прва направила енглеска докторка Ан Вигмор, која се пре више од пола века излечила од рака дебелог црева, управо захваљујући овом зеленом соку. Ово је његова прича…

– Био сам сасвим обичан, живахан дечак све до прве дијагнозе када је мојим родитељима речено да имам леукемију, односно рак крви. Тада сам имао четири године и нисам знао шта то значи. Закаснела дијагноза рака је тражила хитне медицинске интервенције и захваљујући њима сам још међу живима. Лечење рака је значило дугу и болну годину у Дечијој болници у Сегедину, Мађарској. Смештај и медицински приступ је био најбољи који сам могао као дете да добијем у стању у ком сам био, али ни то није могло да ми олакша болове и патње. Ово је, срећом, већ прошлост јер је лечење било успешно. Био сам без симптома, захваљујући лекарима, односно њиховим мерама и лековима. И због тога сам им неизмерно захвалан! Али, нажалост, прича се овде није завршила. Неколико година касније, рак се вратио у форми тумора на тестисима. Све је кренуло од почетка и ово нико није очекивао. Породица је морала да прода све што има да би могла да плати трошкове болнице у иностранству. Нажалост, ни то није било довољно… Моја породица се обратила јавности, људима и разним фондацијама широм света да би заједно помогли. Добили су више одговора, многи су их подржали финансијски, односно разним донацијама или услугама. Један истакнут спонзор је била група из Фондације деце оболеле од рака у Мађарској, која је платила део лечења, односно обезбедила нам многе корисне и потребне додатке исхрани. Зато сам им вечно захвалан!

Након сакупљања разних донација, почело је ново једногодишње лечење у болници. Моје стање се полако побољшало, што је тачно, али су лекари инсистирали на настављању медицинских третмана и то радиотерапијом. Радиотерапија је једна од најефикаснијих метода која се данас примењује, али истовремено и најопаснија. Овај поступак не може да гарантује потпуно оздрављење без истовременог поремећаја здравља и стања пацијента на други начин, односно има и своју негативну страну. Мој дека, Немет Маћаш, није хтео да ме излаже ризику од зрачења и зато није дозволио ову терапију. У то време је открио сок од зеленог жита. Након дужег читања и проучавања, односно консултација са стручњацима који се баве лековитим биљкама, наручио је већу количину сока од зеленог жита, и почео је одмах да ми га даје. У овом периоду су ми лекари дозвољавали напуштање болнице на две-три недеље. Све то време сам пио сок од зеленог жита и – звучи невероватно, али је истинито – он ми је много помогао! Захваљујући соку од зеленог жита све се добро завршило.

Пише Бранка Ковачевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању