Парохијски дом Храма Светог Саве у овом делу града, ограђен бодљикавом жицом, данас је духовна оаза, у којој своју несигурну али и ведру свакодневицу живи свештеничка породица којoј се диве православни верници, који редовно за празнике и недељом навраћају светињи старој више од једног века. Стојановићи су једини Срби у јужном делу Косовске Митровице, из којег је 2004. године истерана и последња српска душа.
На улазу у градску цркву, како је од почетка градње 1896. године називана светиња, гвоздена капија за аутомобиле и она за посетиоце одају утисак, на први поглед да je Храм Светог Саве у недобронамерном окружењу, јер цео зид око светиње је у бодљикавој жици.
Са десне стране од улаза из „кућице” излази косовски полицајац и на српском језику, љубазно пита: куда сте кренули? Легитимише, узима документа, која ће вратити кад будемо излазили, и упућује ка вратима парохијског дома који је скоро у потпуности обновљен после мартовског прогомa Срба 2004. године.
Испред парохијског дома са јужне стране отац Ненад Стојановић са тројицом радника је већ исекао дрва за огрев. Уз добродошлицу, каже да је било доста рада овог дана и да има стално посла у цркви и око ње, јер има рана од 17. марта 2004. када је горела и Црква Светог Саве, а остаће упамћено да се пар дана дизао густ дим, а мирис паљевине је стизао до северног дела града.
Споља се не види да је рука вандала покушала да затре православни траг, ту у делу који стари Митровчани зову „код бунара”, или „код цркве”, али кад се отворе дрвена, дотрајала врата, поново вас запахне устајали мирис гарежи, а у ушима одзвања јуришни поклич албанских екстремиста који се чуо и преко моста ка северној Митровици.
Они који 1999. нису успели да отерају три свештеника са породицама и оно мало Срба који су остали да живе поред саме цркве, успели су да пет година касније протерају попа Вељу, оца Бору и Светислава, а деценијама су ту службовали и живели с породицама. Осим цркве запаљен је парохијски дом, звоници, пламтели су помоћни објекти и гараже.
У храму Светог Саве поново се служи света литургија од 20. септембра 2015. Литургију је тада служио свештник Саша Митровић, који je заједно са својом породицом, од почетка септембра живeo у обновљеном парохијском дому. Њега је заменио јереј Ненад Стојановић 1. августа 2016. године и од тада, он, његова супруга Татјана и петоро деце једини су Срби који данас живе у јужном делу Косовске Митровице.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању