Делови југоисточне Турске, ка граници са Сиријом, на којима се некада простирала древна Месопотамија, њен северозападни део, нису баш често у понуди туристичких агенција, јер домаћи гости радије посећују морске дестинације попут Алање, Анталије, Бодрума…
Ипак, једна група наших знатижељних суграђана, недавно је боравила управо у овим пределима, препуним историјских, археолошких и културних знаменитости, у које их је упутила врло добро знањем поткована и надахнута Ивана Дукчевић, туристички водич. Тако су се, према планираном распореду, затекли и у необичном граду Мардину, удаљеном 40 километара од сиријске границе, у непосредној близини знаменитог Алепа, и на 1083 метра надморске висине анадолске висоравни.
И сам по себи овај градић у коме доминирају куће арапског стила градње, али у којем се на изузетан начин спајају и преплићу утицаји бројних различитих култура и религија које су се овде смењивале – заслужује пажњу и дивљење. Окружен је непрегледним пољима, а историја каже да су управо овде, у прастара времена, први пут номадска племена застала и засадила жито. То је био прекид са скиталачким начином живота и почетак бављења пољопривредом.
Живели су овде: Асирци, Римљани, Персијанци, Византијци, Арапи, Турци, Монголи, Курди… У граду зато има минарета, купола медреса, хришћанских симбола и крстова…
У близини старог језгра налази се древна сиријска православна богомоља, још активна Црква Четрдесет великомученика кападокијских, која потиче из 4. столећа, али је данас слабо посећена, јер нема довољно православних верника.
Некада је у овој области било 80 независних сиријских православних манастира, а данас су остала само два. Посебно важан, а изузетно атрактиван је Манастир шафрана, из 6. века – Deyrulzafran Monastery, смештен седам километара јужно од града Мардина. Састављен је из три црквена дела, унутрашњег дворишта и окружен високим зидинама, налик тврђави. Зове се још и Мор Ханајо-манастир, по бискупу Ханају или Хананиону, који га је, након пропадања обновио као православну светињу 793 .године
Приредила С. Лазаревић
Фотографије Ивана Костић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању