ИНТЕРВЕНТНА РАДИОЛОГИЈА
Да ли се може спречити мождани удар

Мождани удар настаје као последица обољења крвних судова и у Србији има око 20.000 нових болесника са цереброваскуларним инсултом сваке године, па је инфаркт мозга, нажалост, на другом месту као узрок смрти у нашој земљи, одмах после кардиомиопатије.

Најчешћи узрок инфаркта мозга је стварање наслага масти на зидовима крвних судова који воде крв у главу. Услед тих масних наслага настају сужења крвних судова, односно стенозе као и тромбови. Тромбови могу потпуно да запуше крви суд или да се „откаче“ са места где су настали и запуше неку од артерија мозга. Када се то догоди настаје исхемијски мождани удар. Да ли се мождани удар може трајно спречити и колико је интервентна радиологија моћна у овом случају, када се ради стентинг каротидне артерије, питали смо др Боривоја Лукића, интервентног радиолога, са Унивезитетског клиничког центра Србије.

Интервентна радиологија је део инвазивне радиологије када нам радиолошки уређаји (пре свега апарат са Х-зрацима у ангиосали, односно ултразвук или скенер) омогућавају лечење одређених болести. Радиолошки уређаји се користе да се у човечије тело, односно директно у патолошку промену, кроз минималне резове од два до три милиметра, циљано уведе уређај, најчешће специјални катетер, како би се минимално инвазивно приступило патолошкој промени или крвном суду до кога желимо да доведемо материјал за третман одређене болести, тако да цео третман завршимо без хируршке интервенције. Овакве интервентне радиолошке процедуре не захтевају, као код хируршке интервенције, потпуну анестезију, већ само благу седацију и аналгезију. Интервентне радиолошке процедуре трају краће од операције, много су мање агресивне, и пацијенти се брже опорављају. Па се тако, у зависности места уласка у организам, интервентна радиологија дели на васкуларну, када се приступа пункцијом крвних судова, артерија и вена ради третмана обољења васкуларног система и на неваскуларну, када се прилази органима или телесним шупљинама директном пункцијом кроз тракт који проценимо као најбезбеднији да бисмо избегли оштећење органа у близини.

Које болести данас лечите интервентним  радиолошким процедурама?

Могу да се примене код камена или тумора уринарног тракта, кад дође до накупљања гноја у трбушној дупљи и карлици, у терапији тумора панкреаса и јетре, дакле циљане биопсије, дренажа, пункције… Неке технике су релативно једноставне, рецимо биопсија јетре вођена ултразвуком, док друге могу бити компликоване, као што су перкутана транслуминална ангиопластика, емболотерапија крварења и др. Наравно, оне захтевају изузетно дијагностичко искуство и познавање бројних манипулативних техника. Изводе се под визуелном контролом рендгена, ултразвука, скенера, магнетне резонанце. Ове захтеве изводи  искусан и образован радиолог, који треба да у свом раду тесно сарађује са колегама других радиолошким супспецијалности, али и са лекарима других области медицине.

Пише Бранка Ковачевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању