СРПСКА СРЕДЊOВЕКОВНА БАШТИНА
Да траје за будућа покољења

На недавно одржаној онлајн конференцији под називом “Културна баштина Србије: снага средњевековног наслеђа” стручњаци су говорили о значају тог периода као и о даљим корацима на очувању непроцењивог блага које нам је остало из тог доба, као и о његовој промоцији код нас и у свету.

Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију у Министарству културе и информисања Републике Србије истакла је да Министарство континуирано опредељује средства за радове на очувању, конзервацији и рестаурацији средњевековних споменика, као и оних који су уписани на Листу Светске културне и природне баштине. Рекла је и да је велики број циљева успешно реализован, али и да се поприлично задатака налази пред посленицима културе.

– Верујем да ћемо заједнички и синхронизованим деловањем Министарства, институција заштите, Српске православне цркве, као и бројних научно-истраживачких института у Србији, успети не само да очувамо средњевековно културно наслеђе, већ и да развијемо све његове потенцијале: културне, историјско-идентитске, економске, али и туристичке – рекла је још помоћница министра. – На тај начин ћемо будућим покољењима оставити национално благо које ће и у наредним столећима сијати истим сјајем, а својом снагом уобличавати културу генерација које тек треба да стигну.

– Наша заједничка брига о културном наслеђу није довољно добра и свест о значају, о добром познавању и одговорном коришћењу културног наслеђа код нас је на једном релативно ниском нивоу – рекао је на панелу историчар Дејан Ристић. Додао је и да морамо боље да бринемо о нашем наслеђу, као и да мора да се стално ради на едукацији грађана.

Горан Милашиновић, председник  Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, истакао је да је културни идентитет једног народа важан за његов национални идентитет.

– Културом се подиже свест о патриотизму, националном идентитету и  не треба нико да иде у рат да би сачувао свој национални идентитет већ то може да уради преко своје културе – рекао је Милашиновић. – У том смислу ми имамо адуте и ту привремену Унескову листу која постоји од 2000. године коју морамо ревидирати и дефинисати која су то добра која могу да остану, а која немају никакве шансе и треба да се замене новим.

Владимир Џамић, историчар уметности, саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе, објаснио је да су номинације за Унескову листу комплексан посао.

– Оперативно радимо на две номинације – рекао је Џамић. – Једна је Бач и она је у завршној фази. Та номинација је кренула да се реализује пре неколико година, 2010. је Бач стављен на прелиминарну листу, а реално се са пословима номинације кренуло 2015. Номинација ће највероватније бити предата у јануару 2022. и разматраће се могући упис културног предела Бача 2023.

Џамић је додао да се друга номинација на којој се тренутно ради приближава завршној фази.

– То је транснационална серијска номинација коју Србија реализује са партнерима из околних земаља, са Хрватском, Румунијом и Бугарском и тиче се локалитета дунавског лимеса у оквиру граница римског царства – рекао је Џамић. – То је један врло комплексан посао, јер планирамо да номинујемо око 30 локалитета који би заједно чинили једно велико добро – које би се простирало у осам држава Европе, у свим дунавским, европским земљама –  а које се зове Границе Римског царства. Номинација би требало да буде за две године, а за три би се разматрало уписивање.

Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, Дубравка Ђукановић каже да треба споменути да се у последњим годинама претежно уписују серијске номинације, односно комбинације културних и природних добара, као што је сада случај са културним пределом Бача.

– То нису само културна добра, појединачна, којих има више и који представљају једну серију вредних споменика непокретног културног наслеђа, већ напротив, та синергија, та веза природног окружења и свега онога што је кроз историју настајало и дефинисало културно друштвена кретања на целом том простору – истакла је Ђукановић.

– Како је Историјски музеј 19. новембра 2020. добио своју зграду идентитета, а то је зграда старе железничке станице, основно и прво што ће се отворити је централна сала или вестибил старе железничке станице где ће се управо наћи српски Средњи век – рекла је Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.

Марија Несторовић, вршилац дужности директора Културног центра Србије у Паризу је представила разнолик програм Центра и начине на које најбоље представљају српску културу страној јавности.

– На угледу Србије у овом делу Европе мора да се ради – рекла је директорка Марија. – То захтева константну промоцију, учешће на свим манифестацијама за које имамо материјала да се појавимо. Потребно је уложити пуно напора, квалитетног и усклађеног програма за публику из овог подручја Европе. Њима се морате обраћати тематиком која их занима, јер када уђу у галерију повезују садржај са оним што су већ имали прилику да виде. Морамо пратити брзину промена и актуелне трендове.

 

Приредио О. Р.