Тијана Цветковић је струковни мастер инжењер заштите животне средине, заљубљеница у природу, планинарење и далеке крајеве. Живи у Земуну и са поносом истиче своје порекло, а иза себе има и искуство војне службе. Данас ради у једној консултантској фирми у Новом Саду, где решава све што има везе са отпадом и пише стручну документацију као што су процене ризика од катастрофа и планови заштите и спасавања за општине и привредна друштва. Викендима је често можете срести на планинским стазама Србије или у некој од пећина, пошто је 2024. положила испит за спелеолога приправника. А када узме годишњи одмор, она креће да открива свет. Има жељу да једну Нову годину дочека на плажи Копакабане и, како традиција налаже, баци бело цвеће у океан. О тој традиицији и још многим занимљивостима Бразила, Тијана говори за „Илустровану Политику“.
– Ми волимо поносно да кажемо да је Београд град који никада не спава, да у њему свако увек може нешто да нађе за себе, али Бразил је држава која не спава. Од момента слетања на аеродром у Сао Паолу, у ваздуху се осети позитивна атмосфера. Имају то нешто што се не може описати речима. Таксиста је био јако срдачан пожелевши нам добро дошлицу, и дао пар савета везано за град, каже на почетку наша саговорница.
Који су главни локалитети које сте посетили и који су на вас оставили најјачи утисак? Шта их чини посебним?
– У Рију смо посетили статуу Христа Спаситеља, Главу шећера, плаже Копакабана и Ипанема, које су место окупљања, живота и дружења, парк Лаже, степенице Ескадара Селарон, мурал „Етније“, стадион Маракана, Португалску библиотеку и фавелу Росиња. Прво што је на мене оставило највећи утисак био је мурал уметника Кобре. Мурал је уписан у Гинисову књигу рекорда и представља највећи графит на свету, висок је 15 метара и дугачак 170 метара. Његов назив је „Етније“, а приказује различите етничке групе са пет континената. Направљен је у склопу Олимпијских игара 2016. Португалска библиотека, са преко 350.000 књига, представља највећу и најимпресивнију коју сам видела. Смештена је у згради из 19. века, у готичком стилу, са занимљивим дизајном куполе. Осећала сам се као да сам у филму о Харију Потеру.
Има ли разлике у опхођењу грађана у Сао Паолу и Рио де Жанеиру?
– Улицама Сао Паола људи вам се обраћају речима добродошлице и упозорењем да се чувамо џепароша. У Риу је ситуација другачија, живља, али вам људи увек пошаљу осмех. Сместили смо се улицу изнад главне атракције – плаже Копакабане и били смо присутни на свим догађајима сваког дана. Спријатељи смо се са госпођом коју смо упознали у продавници чекајући ред за касу. У Риу поред добро дошлице, локалци воле да попричају са вама, да чују одакле сте, и да ли знају нешто о вашој држави. Углавном сви кажу: “Југославија, Тито“.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању