Београдска харфисткиња Софија Сибиновић свираће публици у петак, 17. априла у Великој сали Дома омладине Београда. У сусрет концерту Софија је објавила и своју прву ауторску песму „Загрљај“ и за њу је снимила видео спот. Песма спаја спаја интимну, топлу емоцију са медитативним звуком харфе. На концерту у Дому омладине Софија ће премијерно извести још три песме које је написала а требало би да се пред публиком појаве нешто раније. Програм концерта ће употпунити и делима класичних и савремених аутора, од Астора Пјацоле до Луиса, са циљем да харфу прикаже у различитим музичким жанровима.
Софија је своје музичко образовање почела у детињству, учењем свирања на клавиру у музичкој школи „Петар Коњовић“, а убрзо је уписала и харфу и соло певање. Када је први пут сама стала пред публику имала је свега четрнаест година, а потом је имала је низ солистичких концерата у дворанама главног града, од Коларчеве задужбине до Београдске филхармоније, али и у посебним просторима какав је Народни музеј.
Студије у Бостону додатно су обликовале њен уметнички идентитет. Тамо је имала част да свира са Бостонском филхармојом на позицији прве харфе. Боравак у том граду утицао је да развија способност импровизације, да комбинује звук харфе са својим гласом и прелази границе класичне музике. Уз велику подршку ментора у тамошњој школи, Софија престаје себе да доживљава искључиво као извођача класичне музике.
По повратку у Београд, постала је прва харфисткиња која овај инсстсрумент уводи у такозвану алтернативу сцену популарне музике, додајући посебну мелодију разним групама и певачима. Данас је члан Београдског квартета харфи који постоји већ 38 година и учествује у имерзивном позоришту Пинцоне.
О настанку песме „Загрљај“ Софија Сибиновић је изјавила:
„Сплет разних околности ме је прошлог јула довео у исту просторију са Звонком Ђукићем, вођом састава „Ван Гог“. Након инспиративног разговора са њим, сложила сам се да заиста јесте време да седнем за харфу и да се дрзнем да помоћу нота и мелодије испричам своју причу, да се упустим у ауторски рад и компонујем музику. У тренутку док је песма настајала желела сам да пренесем чисту емоцију. Не тужну, не срећну, само чисту, топлу и нежну, баш онако како ја и доживљавам харфу целог свог живота. „Загрљај“ тако проистиче из потребе да створим свој мали, готово утопијски, свет који постоји у тренуцима када сам сама са инструментом. Сваки секунд живота који сам провела у њеном загрљјају је био секунд који нисам провела на овој планети, него у измишљеном свету харфе и мене и само Бог и ја знамо шта у том свету осећам, а можда ће сада сазнати и публика.”
С.Ј.
Фотографије: Јована Рикало