Колегиница ми се пожалила да је након десеточасовног радног дана проведеног за компјутером, пуног стреса и нервозе, дан завршила потпуно укоченог рамена (смрзнуто раме) и да је у боловима, по препоруци отишла на такозвану „данску методу“ да потражи помоћ. Након само једног третмана се ослободила бола и раме јој је било откочено. Заинтересована за методу, потражила сам мало више података о овој терапији и посетила Ирену Мотику, која је обуку за ову методу завршила управо у Данској. Након година усавршавања у различитим областима интегративне медицине, хомеопатије, натуропатије, психотерапије, др Ирена Мотика која је иначе по професији стоматолог, терапију која се оригинално зове Body Self Development System Treatment или Body-SDS, назвала једноставно данска метода. Оригинални назив је мало компликован за наше говорно подручје, а будући да је методу допунила својим знањима стеченим дугогодишњим радом и искуством, дала јој је једноставнији назив. Уједно и због захвалности према Данцима који су јој омогућили обуку.
Питали смо на почетку нашег разговора Ирену ко је родоначеник ове методе и како је и када она уствари настала?
– Ова терапија је настала крајем 40-тих година прошлог века, па се она тако традиционално примењује већ 85 година у Данској. Њу развија већ трећа генерација једне исте породице. Деда, Ерланд Хартунг је започео целу причу јединственим, практичним приступом телу и техникама масаже. Његов син, Оле Каре Фоли је наставио очев рад и значајно унапредио методе лечења, а унук, Ендрју Етен Елиот Могенсен (раније познат као Бенгт Валентино Андерсен), удружио се са својим оцем 1991. године како би званично покренуо бренд и центар под називом „Body Self Development System“ – Систем за саморазвој тела. Заједно су трансформисали почетне технике у модеран, структурисан систем обуке и терапије који се данас практикује. Деда је то радио потпуно интуитивно јер он није био физијатар, него занатлија. У једном моменту је и сам имао здравствене проблеме и отишао код неког костоломца у Данској, јер тада није било киропрактичара. Тај му се човек пожалио на своје проблеме, и дека Ерланд Хартунг му је рекао да има добар осећај у рукама и да можда он може њему да помогне. Тако је почело, и од тада се Хартунг бавио помагањем људима.
Када сте се ви први пут сусрели са овом врстом терапије и којим поводом?
– Мој рођени брат је отишао у Данску 1996. Ја сам остала у Београду и уписала сам стоматологију. Пошто је мој брат био на ратишту имао је изражен посттрауматски синдром и ишао је на многе терапије у Данској у покушају да то разреши. Покушао је са званичном медицином, са антидепресивима и физио терпијама да се ослободи кошмара, несанице, паничних напада. Још је био придошлица – у смислу да се из ратног подручја преселио у нову земљу, није знао језик и све је то било појачано трауматично за њега. Игром случаја је упознао једну девојку чији отац је био терапеут ове методе и он му је урадио један третман где је мој брат први пут после свих могућих третмана које је пробао осетио бољитак. И ја сам покушавала у пар наврата да се преселим у Данску, али нисам била баш ни упорна. А онда су ми они изашли у сусрет и омогућили, захваљујући мом брату, који је данас терапеут ове методе да и ја завршим „данску методу“ која је иначе веома скупа. Поента је да се масажом и стимулацијом одређених тачака тело „самопоправља“. За некога је ово само физички третман а за некога и ментални и емотивни, у зависности од проблема. Сада ми људи долазе чак много више да решавамо депресије и анксиозности. Одличан је за физичке проблеме, али ако постоји емотивна подлога, онда је још ефикаснији. Успех не зависи само од терапеута него и од особе која дође на третман, колико она може да се препусти.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању