Сви смо, као мали, веровали у Деда Мраза, па тако и данашња деца верују у овог седобрадог деку. И да ће доћи, и да ће им поклоне донети. Ево како смо у једном вртићу, малишани, група родитеља, власници салаша „Исаилови“ и моја маленкост, довели омиљеног новогодишњег јунака у Србију и омогућили најмлађима да га виде и друже се са њим…
Све је почело, је л’, с обзиром на датум, једног децембарског дана, када су ме деца у вртићу упитала:
„Је л’ ти, Сале, је л’ смо ми добри?“
„Да, децо, јесте!“
„Па ако јесмо, онда испуни што си ономад обећао – хајде да јавимо то Деда Мразу!!!…“
И ја шта ћу, јесам им то обећао, а и, да не грешим душу, била су ми деца ове године добра, баш добра. И пошаљемо ми Деда Мразу поруку: „Драги Деда Мразе,…“ и на крају: „…Чекамо те тамо где долазиш у Србију – на салашу „Исаилови“, код Сремске Митровице…“
А да ли је Деда Мраз добио нашу поруку, да ли нам се јавио, шта нам је рекао, и на крају да ли је дошао, да ли је донео снег и поклоне са собом, и ако је било, како нам је било,…о томе најбоље сведоче ове фотографије…
Текст и фотографије: Александар Ђорђевић Саша, васпитач у вртићу „Дуга“, Предшколска установа „Звездара“, Београд