Након завршеног Факултета за физичку активност у Новом Саду, одсек кинезитерапија, Мирослав Перчић је годинама радио, а и сада ради највише са децом. Запослен је у Основној школи „Никола Тесла“ у Раковици и ради као професор физичког образовања. Свакодневни рад са децом му је омогућио увид у велики проблем који имају данашњи малишани, а то су деформитети кичме. Промене као што је сколиоза веома су заступљене и ту конвенционалне методе и технике не помажу много, па је Мирослав похађао различите курсеве у жељи да се усаврши и помогне малишанима, а и одраслима. Управо је шрот метода та која му је помогла да добије прави увид у деформитете кичме и да савлада технике које представљају надоградњу у образовању из ове области. Занимало нас је зашто се определио баш за ову методу.
– После завршеногФфакултета за физичку активност, одсек кинезитерапија била ми је потребна надоградња из ове области јер сам увидео да све више и више деце има проблем са кривом кичмом, а веома мали број њих обраћа пажњу на то, и није свесно овог великог проблема.
Колико је важно да се деформитет открије у раним годинама?
– То је од изузетне важности, јер када се заврши период раста код тинејџера, завршетком пубертета, долази до окоштавања кичме. И тада настају те структуралне промене, код дечака око 17 године, а код девојчица до 16 године. Зато се трудим да допрем и до родитеља и до деце, да им скренем пажњу да дете треба одвести на неки од превентивних прегледа кичме већ када напуни десет година. Управо су родитељи кључни када је реч о овом проблему, јер су они ти који треба да одведу дете код физијатра. Зато, пре него што почнем са вежбама, било да је у питању дете или одрасла особа, увек тражим извештај физијатра, не зато што не видим да ли је у питању сколиоза, него зато што су лекари стручни за то. Без рентгенског снимка, такође, не почињем да радим јер је он најрелевантнији за овај здравствени проблем. Не тражим снимак магнетне резонанце, нити скенера, јер у овим случајевима лежите када снимате кичму па се искомпензују кривине. Потребан је снимак целе кичме направљен у стојећем положају. Тада се тачно види да ли је у питању деформитет или функционално лоше држање тела. Све до десет степени одступања по „коб“-у јесте сколиоза, а то је таблица по којој се рачуна степен деформитета. То је номенклатура које се сви придржавају. Физијатри имају електронски програм, захваљујући коме, када убаце све параметре и снимке, добију који је степен деформитета присутан, а то је изузетно битно да бисмо пратили каснији напредак. Зато је важан нов снимак и извештај, не старији од неколико месеци, пре него што почнемо са вежбама, да бисмо – родитељ и дете, али и ја, били сигурни да радимо прави посао и да напредујемо. Након шест месеци вежби се ради нови снимак да видимо колико је сколиоза смањена или је из неког разлога, а то је најчешће веома брз раст у пубертету, наставила да напредује. У том неком периоду брзог раста, добар резултат је и када успете да одржите сколиозу да не напредује. Јер се у том пубертетском периоду дешава да деца порасту за годину дана и до 10-12 центиметара. Зато и након првог контролног прегледа настављамо да радимо вежбе, јер сколиоза не може да се излечи, али главни циљ у шрот методи јесте да се избегне њено напредовање, евентуална операција, да се заустави то рапидно кривљење кичме и да особа научи шта је правилно држање тела. Ја им дајем специјалне шрот вежбе које су потпуно другачије него класичан систем вежбања, јер је сколиоза тродимензионално померање кичменог стуба, кичма се помера у све три равни и фронтално и сагитално и ротацијом.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању